"Велики школски час" поводом 80. годишњице масовног страдања цивила у Kрагујевцу

Молебан, помен страдалима, служио је епископ шумадијски Јован са свештенством, а након тога је председник Вучић положио венац код Споменика стрељаним ђацима, подигнутом на месту где су 21. октобра 1941. године немачке окупационе снаге стрељале ђаке и професоре крагујевачке гимназије.

Венце су положили и министри у Влади Србије, представници Скупштине Србије, Војске Србије, верских заједница, Града Kрагујевца, СУБНОР-а, као и ученици и професори Прве крагујевачке гимназије.

Пошту страдалима одали су и представници дипломатског кора, а у име Немачке то је учинила потпредседница Бундестага Клаудија Рот. 

Обележавању су присуствовали министри Бранко Ружић, Небојша Стефановић, Дарија Kисић Тепавчевић, Гордана Чомић, као и бројни грађани.

Поводом страдања невиних цивила у Kрагујевцу је одржан и традиционални "Велики школски час".

Скоро 2.800 жртава нацистичког терора у Шумарицама

Масовно стрељање цивила у Kрагујевцу сматра се једним од највећих злочина немачке војске у Другом светском рату, а стрељање је вршено 19, 20. и 21. октобра као одмазда за 10 убијених и 26 рањених немачких војника после сукоба са партизанима и четницима на путу између Kрагујевца и Горњег Милановца.

Издата је наредба да се за једног убијеног немачког војника стреља сто људи, а за рањеног педесет.

Тачан број жртава немачке одмазде није тачно утврђен, а Музеј "21. октобар" располаже подацима о 2.796 стрељаних цивила.

Према подацИма Музеја, 19. октобра је стрељано 415 грађана у околини Kрагујевца, у селима Грошница, Мечковац и Маршић, а 20. октобра је у Kрагујевцу стрељано сто двадесет двоје грађана, међу којима је било и Јевреја.

Осветничко стрељање у коме је свако могао бити мета

Виши кустос Музеја 21. октобар Марко Терзић каже за РТС да је структура стрељаних била разнолика – од 12 до 78 година.

"Заједничка црта за све злочине Трећег рајха је била убијање Јевреја и Рома. Идеја нациста је била да се жене углавном не убијају, док су жене страдале у Шумарицама, од 27 ликвидираних, већином биле Јеврејке", додаје Терзић.

"Поред ђака и њихових професора, страдали су и радници, свештеници и сељаци покупљени са пијаце", додаје Терзић.

Наводи да су сва стрељања током јесени 1941. била одмазда на устанак против окупатора који је узимао маха, што је угрозилао немачку позадину и комуникацију Дунав – Егејско море. Генерал Франц Беме је послат да угуши устанак.

Указао је на то да је убијање талаца традиција која потиче још од пруске војске, а у наредби фелдмаршала Вилхелма Кајтела добија нове размере. "Беме као Аустријанац је вероватно поступао осветнички, јер се у Србији стрељало без икаквог реда, свако је могао бити мета", каже Терзић.

Наглашава да је у три месеца терора убијено око 30.000 цивила.

На "Великом школском часу" изведена је поема Црни дан Душка Радовића, прва поема наменски написана за ту манифестацију, а која је изведена 1971. године. Поруке Крагујевчана први пут су ове године изложене у Музеју.

Драмски приказ режирао је Драган Јаковљевић, а поему је извело 12 глумаца Kњажевачког театра са гостујућим глумцем из Милошем Лазићем, а у сарадњи са Kрагујевачким театром.

"Велики школски час" у Шумарицама као комеморација одржава се од 1957. године, а код Споменика стрељаним ђацима и професорима од 1961, када је тај споменик и откривен.

Велики школски час крај споменика стрељаним ђацима и професорима први пут је одржан 1957. године и од тада је у програму учествовало више од 50.000 учесника, написано на десетине поема, оригиналних музичких и књижевних дела.

У спомен на жртве стрељања читав простор Шумарица је 1953. године претворен у спомен-парк, а меморијални комплекс обухвата површину од 352 хектара на којој се налази 30 масовни гробница.

У оквиру комплекса налази се десет споменика који су подигнути на хумкама стрељаних.

Трагедија која се не сме заборавити ни поновити

Министарка рада и социјалне заштите Дарија Кисић Тепавчевић каже да су Шумарице место велике трагедије. Присуствовали смо Великом школском часу са поруком да се овај догађај никада не заборави и да не дозволимо да се икада више тако нешто било где понови", додала је министарка.

Директорка Прве гимназије у Kрагујевцу Славица Марковић рекла је да је 21. октобар датум који буди најтужнија осећања код Kрагујевчана који, како каже, веома поштују сећање на тај трагичан догађај.

Наводи да су комеморацији у Шумицама присуствовали ученици свих основних и средњих школа и предшколских установа у Kрагујевцу и истакла да је важно да се негује сећање на тај датум.

Комеморацији је и присуствовао председник СУБНОР-а Видосав Kовачевић који је рекао да је пре 80 година српски народ рекао историјско "не" фашизму и одазвао се позиву Kомунистичке партије Југославије и заједно са другим југословенским народима почео је општенародни устанак против окупатора.

Подсетио је да је у четворогодишњој борби српски народ највише страдао, о чему говори и једно од највећих стратишта у Шумарицама.

"Одушевљен сам што је велики број младих ученика био у Шумарицама. Не смемо заборавити такве догађаје. Једном је неко рекао: "Мртви нису они који су умрли, мртви су они који су заборављени", закључио је Ковачевић.