Колико је пандемија променила организацију Црвеног крста - три правца деловања

Гостујућу у Јутарњем програму професор Драган Радовановић је рекао да пуних годину дана живимо у пандемији која је обележила и активности Црвеног крста.

Према његовим речима оно што је било најважније, када је почела пандемија, да се апсолутно реорганизује рад Црвеног крста.

"Најважнија ствар је била да идентификујемо нове угрожене групе људи који су се појавили, затим да задржимо неопходне програме који већ постоје и не могу да буду смањеног интензитета током пандемије и трећи правац веома значајан је био да обезбедимо лична заштитна средства за велики број волонтера који учествују у активностима Црвеног крста, за професионално запослене и за кориснике", истакао је Радовановић.

Додаје да су сва три правца дејства имала велике активности које, ако се сумирају у цифрама, имали 750.000 акција појединачне помоћи односно да су помогли око 349.000 породица.

"Како се мењао интензитет пандемије, броја заражених, броја угрожених група тако су мењале активости Црвеног крста. У почетку су то били старији суграђани који су имали ограничено кретање касније су то биле активности више усмерене према социјално угроженим категоријама где смо вршили поделу хуманитарне помоћи", објашњава председник ЦКС.

Радовановић наглашава да на терену раде 182 организације. Црвени крст је учествовао у подршци 600.000 људи који су помагали на имунизацији у различитим видовима, приликом попуњавања формулара, усмеравања на вакциналним местима.

"Имамо 69.000 волонтера, а у овом тренутку активно је 40.000 из разлога што смо морали да направиимо рестрикције најмлађих и најстаријих годишта волонтера. Волонтери су за ових 14-15 месеци активности даровали 615.000 сати волонтерског рада што је заиста велики допринос", поручио је председник Црвеног крста Србије.

Свако ко је заинтересован да волонтира у програмима Црвеног крста може да се јави својој општинској орагнизацији. Активности су подељене у 10 области рада и постоји преко 120 различитих програма где људи пронађу шта их интересује и где могу да посвете своје хуманитарно време.

Стијачић: 10.000 људи се и даље воде као нестали

Шефица регионалне делегације међународног комитета Црвеног крста у Београду Јелена Стијачић каже да је та организација основана је 1863. године на иницијатву Анрија Динана, швајцарског хуманисте.

"Данас је његов рођендан и обележава се светски дан Црвеног крста и Црвеног полумесеца. То је најстарија хуманитарна организација на свету. Међународни комитет Црвеног крста ангажован је у преко 190 земаља где год су сукоби, ратови и где год постоји потреба да се помогне људима у невољи. У Србији смо отворили канцеларију 1991. године, као одговор на оружане сукобе у региону. Од тада датира наша сарадња са Црвеним крстом Србије", каже Стијачић.

Према њеним речима на почетку сарадња се односила на успостављање породичних веза, преношење породичних вести људима који нису били у контакту због ратних дејстава, отварање захтева за тражење лица која су се водила као нестала.

"Не треба заборавити да је Србија у то време примила четврт милиона избеглих и интерно расељених лица. Заједно са Црвеним крстом Србије обезбеђивали смо помоћ у храни, хигијенским потрепштинама, основали смо, заједно са ЦКС, народне кухиње и водили их дуги низ година. За све то време радили смо промоцију међународног хуманитарног права, имали смо едукатвни рад са младима. Добрих 30 година сарадње наше две организације", поручује шефица регионалне делегације међународног комитета Црвеног крста у Београду.

Додаје да је на жалост једно од најтрагичнијх наслеђа ратова деведесетих питање несталих лица и њихових породица. На овим просторима, према подацима МКЦК, више од 10.000 људи се води као нестало 25 година након завршетка сукоба.

"Међународни комитет Црвеног крста, заједно са властима у региону, покушава да уради све да се њихова судбина расветли. То је веом спор процес и време није савезник. Породице немају времена да чекају", поручује Јелена Стијачић.

Према њеним речима, једна добра ствар која је позитивна у овом процесу је да је Влада Србије препознала потребу да се тим породицама помогне у процесу тражења несталих лица у смислу да се донесе Закон о несталим особама.

"Закон би требао да донесе одређена решења да се неке правне и административне препреке, које стоје у том процесу, отклоне и наше колеге из Црвенок крста Србије и МКЦК седе у тој експертској групи која се бави припремом овог закона и надамо се да ће до краја године бити усвојен", поручује шефица регионалне делегације међународног комитета Црвеног крста у Београду Јелена Стијачић.