Насиље над децом и рани дечји бракови највећи проблем у маргинализованим породицама

Резултати истраживања које се сваких пет година спроводи у више од стотину земаља код нас показују да, када је реч о деци из најсиромашнијих, маргинализованих породица, има напретка али да су и даље највећи проблем насиље над том децом и дечји бракови.

Прешли смо дуг пут у смањењу разлика, међутим док год има деце која умиру по рођењу, нису вакцинисана, не иду у школу или трпе насиље, посао није завршен. Та деца обично живе у руралним срединама, у породицама где има насиља, а родитељи су необразовани.

"Чак 25 посто деце у општој популацији нема адекватну исхрану. Мање од половине деце из ромских насеља има минимално разноврасну храну, а само 40 одсто њих адекватну исхрану. У ромским насељима видимо да је сада обухват вакцинацијом 63 одсто, и то је значајан напредак у односу на претходни период", каже Надежда Богдановић из Републичког завода за статистику који је у нашој земљи спроводио истраживање.

Велики проблем и даље су рани, дечји бракови и насилно дисциплиновање деце, каже директорка Уницефа у Србији Дејана Костадинова.

"Најискљученија деца и даље заостају за својим вршњацима. Све значајније постаје ментално здравље младих и заштита животне средине", тврди Костадинова.

Деца из сиромашних породица, ређе иду у вртић. То, према истраживању, има везе и са образовањем мајке. Образоване жене у градовима воде више рачуна и о сопственом здрављу.

"У односу на претходно истраживање, у Србији само 18 одсто жена користи савремена, поуздана контрацептивна средства, што је слично као у суседним земљама, али мање него у развијеним европским земљама. Подаци су још лошији код Ромкиња, адолесценткиња. Посебно питање је одлучивање самих жена о репродуктивном здрављу и то је питање родне равноправности", објашњава директор УНФПА за Србију Џон Кенеди Мосоти.

Више од 50 одсто Ромкиња уда се пре пунолетства и одустане од школовања. То је само један од многих проблема највеће мањинске заједнице у Европи. Питање њихове угрожености нису решиле ни најразвијеније земље.

"Видимо да се у поређењу са прошлим извештајем, 2014. године, удвостручио број Ромкиња које похађају средњу школу, али је истовремено стопа раних дечјих бракова и даље висока, а само седам одсто ромске деце похађа предшколско обазовање", наводи амбасадор и шеф Делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици.

Истраживање је показало и да је 45 одсто деце до 14 година изложено насиљу у кући. У ромским насељима чак - 67 одсто.