Једна крушка повезује осам генерација Селаковића, а више од 200 година даје по 30 казана ракије
У нововарошким планинским селима још има старих, скоро заборављених сорти крушака. Једно стабло "сарајевке" у воћњаку фамилије Селаковић веровали или не, старије је од два века.
Једно старо стабло, пркосећи ветровима и суровим планинским зимама, повезује осам генерација Селаковића - предака и наследника и чува породичну традицију, као завет који се преноси с колена на колено.
"Чукундеда кад је био запамтио је да је у његово време била једна лепа крушкица од 1790. се прича о њој да је добра, добро рађа, има добар квалитет, даје нам добру ракију и кад роди по 30 казана искупимо са ове крушке", каже Томислав Селаковић из Сеништа.
Касни снегови пре неколико година поломили су јој део грана, од мраза смрзли пупољци, али и даље одолева, сваке године рађа и помало подсећа на дивље крушке које самникло расту у том крају.
"Чукундеда рекао да је то крушка ‘сарајевка’ и много је добра и за јести квалитетна, додуше кад угмили, мало кад омекша", прича Томислав.
Ове јесени рода је мање него обично, па неће отићи у ракију.
Стара крушка ипак опстаје, а и породично предање које Томислав полако преноси праунуку Стефану, иако заједно не могу да обухвате ни пола обима стабла.
Коментари