Светозар Марковић званично је преминуо од туберкулозе, али постоје докази да га је тровао краљ Милан

Светозар Марковић се као борац за класну и националну еманципацију у 19. веку брзо замерио краљу Милану Обреновићу залагањем за укидање феудализма.

"Он је објављивао на насловним странама гласника Прве интернационале, поред тога је био оснивач и вођа тајне Социјалистичке странке", каже политиколог Дејан Јовановић.

Кажњен је затвором, где му се здравље толико погоршало да је раније ослобођен. Тражећи лек одлази у Трст, где је и умро. Сумње да је трован још тада изражава ђакон српске цркве у Трсту у писму београдској Патријаршији.

"За то кратко време искључиво се виђао са ђаконом СПЦ Богољубом Топоновским. Имао је више сусрета и врло поверљиве разговоре с њим. На крају се исповедио, а умро је у Тршћанској болници. Оно што указује да је могуће да је био трован у затвору, говори и то да је Светозар Марковић сахрањен на брзину иако је била идеја ђакона Топоновског да се огласи смрт тако важне личности као што је Светозар Марковић, како би Срби из Трста и околине дошли на сахрану. Председник Српске црквене заједнице је на опште изненађење то одбио", указује професор Факултета политичких наука Драган Симеуновић.

Уверен да је Светозар отрован, његов брат Јеврем наредио је да се тело пренесе у Беч како би се тамо урадила обдукција.

"Српска власт није желела то да допусти. Тако да је тело Светозара Марковића, које је кренуло из Трста, заустављено у Аустрији, дошло је до Беча, али никада није могло да уђе у државну боницу. Тако да је тело Светозара Марковића што стајало, што путовало возом преко више земља да би тек после 18 дана стигло у Србију, ту је покопано уз огроман народни бол", додаје Симеуновић.

Недуго затим Јеврем је, као члан тајне Социјалистичке партије, осуђен на смрт и стрељан.

Освету је покушала његова супруга Илка, када је пуцала на краља, али га је промашила, а затим је страдала у затвору.