Да ли сте пробали кромпир месечар или шљиву маџарку

У Мионици постоји банка гена и семена, која чува старе сорте и која свима даје могућност да управо оне поново замиришу у воћњацима и на столовима. За то су заслужни Петровићи, породица биолога, а најмлађа међу њима, која је на ову тему и докторирала, јесте Ивана Петровић. 

Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, Петровићева је рекла да у Србији има доста старих сорти које су мала пољопривредна газдинства сачувала и да тек треба да се утврди које су то врсте.

У Златиборском и Моравичком округу, каже, постоје људи који веома воде рачуна да се сачува кромпир месечар, а који би и потрошачи желели да виде на својој трпези.

"То је заиста невероватан укус. Ја сам имала прилику да га пробам, ту је квалитет на првом месту, а тек на другом приноси", рекла је Ивана.

Према њеним речима, кромпир месечар има и солидне приносе и заслужује посебно место у нашој гастрономији и прилику да се проба.

Ко год има прилику да проба наше старе сорте може слободно да каже да су квалитетније у односу на садашње, каже Ивана.

Оне имају веома изражену арому која није код сваког плода иста, које имају своје специфичности – свака има свој однос шећера и киселина и свака своју намену.

"Од шљиве ранке ћете правити ракију, али од маџарке врхунски пекмез или колаче са шљивама", наводи Ивана.

У пиротском крају имају сараџицу, посебну врсту шљиве од које праве своју ракију тако да свака од њих има специфичан мирис и арому.

Исто је, каже Ивана, и са свим осталим производима од старих сорти.

"Летње јабуке и крушке имају посебну арому, када их пробате заиста је свака другачија, једноставно не можете рећи да сте два пута пробали две сорте и да су оне потпуно исте", рекла је Ивана.

Указује да све те старе сорте донекле угрожава глобализација, али да је данашњи потрошач постао едукован и да жели да зна шта конзумира.

"У 20. веку ишло се на то да се дође до плода као са рекламе који нема несавршености, међутим, у 21. веку потрошач је постао едукован, он жели да зна колико има витамина Ц у плоду, да зна за каротеноиде и једноставно жели да зна оно што конзумира и како то утиче на његово здравље", навела је Ивана.

За разлику од нових сорти које су прилагођене на живот на инфузији и под стакленим звоном, старе сорте се не прскају, нека њихова стабла годинама нису орезана, неке гране су поломљене, а она упркос томе опстају.

"Данас се користи велика количина пестицида, познато вам је да се јабука доста прска, 17 или 21 пут у току године, а неки произвођачи не поштују каренцу", рекла је Ивана. 

Она је навела да је последња размена семена одржана у октобру прошле године у Привредној комори Србије, а да ли ће бити ове зависи од епидемиолошке ситуације. 

"Сав прикупљени семенски материјал је доступан свим грађанима разменом. Ако неко, на пример, ове сезоне узме стотину семена одређене културе, догодине је у обавези да врати 150", рекла је Ивана.