Шта спречава повратак у села подно Радана и Соколовице

Лекићи из Широких Њива до прве продавнице и лекара имају више од 30 километара и два сата вожње по изрованом путу.

"Непроходно је, не може да се дође. Ту не можемо ништа сами да урадимо, немоћни смо. Ово што одржавамо ту, то је то. Имамо леп живот, само када бисмо имали мало бољи пут", каже Бата Лекић, из Широких Њива.

"Пут је потребан свакоме, било да иде по огрев, било да иде у туризам, било да иде у лов, било да живи, да се бави производњом. Пут нема цену", поручује Миломир Вељовић из Крушевице.

Овај део Топлице накад је био веома насељен. Шездесетих година прошлог века, Крушевица је била општинско место. Мештани су се углавном бавили пољопривредом, а у школи која је затворена још пре 20 година било је више од 700 ђака.

Многи су се одселили у потрази за послом, јер је ту без пута и основних услова за живот готово немогуће опстати. Сада се након завршеног радног века враћају да остатак живота проведу на родној груди.

"Ми се мало Његошевски држимо, када је рекао: 'Где је семе клицу заметнуло онде нека и телом почива'. Ми, има нас доста ентузијаста који волимо свој родни крај и овде боравимо највише у летњем периоду", истиче  Ратомир Маслаковић из Пестиша.

Поправка пута и младима би променила живот.

"Да је пута и млада би овде дошла и ја бих отишао код ње да је узмем, доведем и живели бисмо заједно. Овако је врло тешко", наводи Дејан Стојановић из Крушевице.

Природна богатства пружају добар потенцијал за развој овог краја, а да наде има говори и чињеница да је у Товрљану поново отворена школа коју похађају деца из шест околних села.

"Замисао је да се људима који су остали да живе на селу, да формирају ту своје породице, да им створимо услове да имају за живот и рад приближно као што имају у граду људи", поручује Александар Симоновић, градоначелник Прокупља.

Мештани су се обраћали у више наврата Општини Прокупље, а апел за помоћ упутили су и Влади и Председнику Републике Србије.