Могу ли се зауставити они који су одлучили да оду из Србије

Страхиња Јовић завршава волонтерску специјализацију за анестезиолога, ожењен је, пре двадесетак дана добио је дете и – незапослен је.

"Надам се некој бољој будућности, односно добијању посла и то ће бити нека моја водиља за останак у Лесковцу и Србији, ако не, видећемо", каже Страхиња.

Када посао не добију у свом месту, многи крену за почетак пут великих градова.

Социолог проф. др Слободан Цвејић каже да је Србија земља са највећим диспаритетом у Европи.

"Ако могу да се воде локалне развојне политике које ће људима омогућити да воде квалитетан живот у тој средини можда неће имати тенденцију да оду, јер Београд постаје прескуп са некретнинама и многи људи неће моћи да реше то питање у Београду", каже Цвејић.

Одлазе и они који имају посао 

Следећа станица им је нека од земаља западне Европе. Одлазе и они који имају сигуран посао, попут лекара и медицинских сестара, а са њима и оно што је држава улагала у њих.

"Већина људи сад зна да нису више ни тако високе плате лекара у Немачкој и слично, да од тога неће моћи да се обогате, али они одлазе зато што ће тамо имати нормалиније услове рада у болници, зато што ће моћи са тим новцем да имају нормалнији животни стандард, све ће бити предвидиво", објашњава Цвејић.

Економске миграције нису зауставиле ни много богатије државе. Немачка због тога од првог марта широм отвара врата стручњацима из других земаља.

Може ли стратегија да реши проблем 

Србија је усвојила Стратегију која би требало да реши овај проблем на дужи рок.

Зоран Ђорђевић министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, каже да је препознато да грађани траже боље плаћен посао, боље услове рада, сигурност посла и могућност да се неко усавршава и напредује у послу.

Донедавно је држава преко НСЗ помагала медицинским радницима да лакше нађу посао у Немачкој. Сада се најављује раскидање уговора с Немцима – догодине.

Стручњаци кажу да то затвара један канал за одлазак, али неће зауставити оне који су одлучили да оду.