Да ли је Кинезима лакше да науче српски језик, или Србима кинески

Кинески језик има до 100.000 карактера, за читање новина потребно је знати од три до 4.000 знакова. Иако важи за један од најкомпликованијих језика у свету када се упореди са српским, три полазнице и две наставнице овог језика сложиле су се да је кинески лакши.

"Српски језик je тежи од кинеског језика. Много je тежак", каже Ђжао Јанг, наставница кинеског језика при Aмбасади Кине у Београду.

Ученица кинеског језика Ксенија Станковић каже да се у Србији сматра да је кинески језик страшан због карактера.

"Има баш доста карактера, али су сви некако смислени", рекла је Ксенија.

Кинески учи и студенткиња Маша Бркић. Она је учила и немачки и енглески језик, али јој је кинески најлакши за разговор.

"То ми је јако чудно зато што углавном код језика увек научимо лакше да пишемо и да читамо него што ћемо научити да причамо", рекла је Маша.

За разлику од писма, граматика кинеског језика је упрошћена, нема падежа, родова, множине нити глаголских времена. Прошлост, садашњост и будућност исказане су временским одредницама, док глагол остаје непромењен.

"Мислим да је у српском језику најтежа граматика. То је тешко, веома тешко", каже Ђжао Јанг.

Кристина Мишић, наставница кинеског језика у Институту "Конфуције" у Београду, истиче да кинеска граматика јесте лакша од српске граматике, али да не може да се каже да је у потпуности лака.

Са тешкоћама се сусреће и Ђжао Јанг. "У српском језику има ч, џ, ђ. У кинеском језику нема тога", каже Ђжао Јанг.

У кинеском језику постоје четири тона, што значи да се свака реч акцентује на четири начина и има четири значења.

"То је нешто попут наших акцената, као што ми имамо 'живим у граду' и 'пада град', тако кинески језик има за сваку реч. Ако кажете погрешним тоном, односно акцентом, добићете скроз другу реч и онда ће доћи до неспоразума. Оно од чега ми крећемо на првом часу, то је слог ма. То је нешто што је специфично и репрезентативно", каже Кристина Мишић.

Она додаје да у зависности од тога како изговоримо тај слог, можемо га превести као речи мама, конопља, коњ, грдити.

"Плашили су ме карактери, да их не побркам, а после, када смо дошли до тонова, схватила сам да врло лако могу да побркам речи, да нешто што сам желела да кажем не звучи тако и да погрешим", каже ученица кинеског језика Вера Благојевић.

Лепота кинеског језика лежи у његовом писму, оно везује целу Кину и дијалекте који постоје, јер сви пишу на исти начин, иако те речи изговарају другачије.