Софтверски инжењеринг најбитнија привредна грана у будућности

Када су пре петнаест година на Електротехничком факултету увели смер софтверског инженејрства, многи су то сматрали скоро пропалом инвестицијом. Прве године уписано их је 42-је.

Данас су сви заполсени, а четвртина генерације је у иностранству. Дражен је ипак остао у Београду, на матичном факултету.

"Волим да радим са младима. Мислим да морамо да останемо овде и да се боримо за нове генерације, јер мислим да је развој ИТ-а врло важан за Србију и да ће то бити најбитнија привредна грана у будућности", рекао је Дражен Драшковић са Електротехничког факултета.

У последње време инжењери највише одлазе заправо на докторске студије пре свега у западне земље у Швајцарску или сједињене америчке државе.

Ове године софтверско инжењерство уписало је четири и по пута више бруцоша него при отварању одсека. Искуства дипломаца су позитивна.

"Завршио сам средњу школу у Математичкој гимназији и некако природан наставак тога је било уписивање Електротехничког факултета. Сматрам да јесте тешко и захтева доста посвећености. Јако је битно наћи неку равнотежу између приватног живота и студирања", каже Лука Булатовић студент софтверског инжењерства са просеком 10.

Декан Електротехничког факултета Мило Томашевић рекао је да је било тешко прилагођавати се сталним променама струке јер ово иако једна од најмлађих струка, свакако једна од најдинамичнијих. Према њеним речима, да би остали у врху, и да би били компетентни са својим знањем, морају да се прилагођавају.

Тренутно је актуелна реакредитација, па ће се на факултету трудити да она одрази кретања у науци и струци.