Враћен стари сјај средњовековним манастирима

Архитекте и сликари рестауратори и конзерватори руководили су радовима на заштити архитектуре споменика који су део историје и културе света. У Студеници је рађена најобимнија рестаурација фреско-сликарства у Богородичиној цркви.

"Да се ураде комплетни рестаураторски-конзерваторски радови у највишим зонама у цркви, а то је тамо где се налазе представе јеванђелиста и радови на најважнијим фрескама у Студеници, а то су Богородица Студеничка и Распеће", наводи Стојанка Самарџић, ауторка Пројекта конзерваторско-рестаураторских радова.

Посебна пажња посвећена је и заштити немањићких задужбина на Косову и Метохији. Фрескосликарство Грачанице, задужбине краља Милутина, задивљује лепотом.

"Професор Бранислав Тодић који је направио монографију о овоме је рекао: 'Најкомпликованије је теолошко сликарство', а после чишћења које радимо већ седам година мислим на чишћење фрескосликарства, сматрам да ће историчари уметности морати да напишу нову историју уметности о Грачаници, јер су се многе ствари поново откриле", наводи конзерватор Бобан Тодоровић.

Поред манастира који су у Унесковом регистру угрожене баштине, нови изглед добио је и манастир Бањска.

"Унутрашњост цркве је обновљена, оградни зид, улазна капија, који су пропадали првенствено због подводних вода. Ми знамо да је тамо била бања и због минералних вода које се налазе падала су лица зида. Тако да смо ми то све консолидовали, санирали, остао нам је још источни део зида", објашњава директорка Републичког завода за заштиту споменика културе Мирјана Андрић.

Додаје да је било приватних донатора, али да су Министарство културе и Канцеларија за Косово и Метохију помогли да се изведу ти радови.

Да смо доследни потомци славних предака, показала је обнова крипте на Зејтинлику у Солуну, али и највеће светиње српског народа на Светој Гори. После 14 година од катастрофалног пожара обновљено је више од 70 одсто Хиландарског манастирског комплекса на Атосу.