Милија Јелић, херој нашег доба

Милија Јелић из Радобића надомак Мионице три године ради у ваљевском "Крушику", на одређено време. Кад заврши посао у фабрици, одмењује сестру Милицу у домаћинству. Брине о стоци и огреву.

Када је имао десет година, поред болесног оца и млађе сестре, а без мајке, сав терет у сеоском домаћинству преузео је на своја плећа. За његов подвиг јавност у Србији сазнала је кад му је било четрнаест.

"У то време сам баш много учио, али с обзиром како су људи помагали, како је све ишло, тако ми олакшавало. Па, ето, што кажу, у фирми тој где радим много би ми значило да добијем посао за стално и ту објекат да направим за краве и, што каже, то је онда све комплетирано", каже  Милија Јелић из Радобића код Мионице.

У протеклих десет година живот у домаћинству Јелића мењао се набоље. Милија се опремио механизацијом, те обрађује десет хектара. Четрири и по је у власништву Јелића, остало узима у закуп. Од јесенас породица је бројнија.

"Брат се оженио у септембру. Добила сам снајку. Чекамо и принову", рекла је Милица Јелић, Милијина сестра која додаје да је срећна.

"Милија је почео рано да ради, научио је све. Кад ја не знам да урадим, њему је и то чак чудно. Па, добро, привикавамо се још увек. А да, очекујемо принову, па ћемо после и томе да се привикавамо", рекла је Виолета Јелић, Милијина супруга.

"Хвала Богу, нормално, мораш бити поносан кад напредује и кад иде како треба. Нормално, мораш бити поносан", каже Радомир Јелић, отац.

Милија каже да су у протеклој деценији стекли бројне пријатеље, али и још једног члана породице.

"Бранко Станковић као да је члан породице", рекао је Милија.

Милија Јелић одмалена градио је себе радом, трудом и племенитошћу. И са мало речи говорио је много.