Медијска писменост једна од кључних вештина за 21. век
У медијској реалности, у којој смо суочени са великим бројем информација, лажних вести, говором мржње и падом професионалности у новинарству, потребно је дефинисати улогу регулаторних тела за електронске медије у промоцији медијске писмености, закључено је на на представљању студије "Регулаторна тела за електронске медије и медијска писменост: Компаративна анализа најбољих европских пракси".
Шеф Канцеларије Савета Европе у Београду, Тобиас Флесенкемпер наводи да Савет Европе сматра медијску писменост једним од главних алата за јачање медијског плурализма и квалитет медијског садржаја.
"Сви медијски актери у Србији имају одговорност да промовишу медијску писменост како би омогућили разумевање и критичко анализирање садржаја које нуде традиционални и дигитални медији. Посебно деца имају право на сигурно и подстицајно медијско окружење", рекао је Флесенкемпер.
Студија истиче, наведено је у саопштењу, да су нужан предуслов за сваки демократски процес добро информисани грађани.
Медијска писменост, тј. развој критичких и дигиталних компетенција, укључујући производњу садржаја и питање заштите приватности, посебно када је реч о младим људима, пресудно је важна за јачање отпорности друштава на дезинформисање.
Амбасадор Финске у Београду Перти Иконен наглашава да је висок ниво медијске писмености грађана оно што медије у Финској приморава да се придржавају високих професионалних стандарда, а у основи чега се налази управо рад институција одговорних за промоцију медијске писмености.
Студија приказује неколико примера најбољих европских пракси и начина ангажовања регулаторних тела и свих других релевантних актера на повећању медијске писмености, уз посебан осврт на фински модел у овој области.
Медијско образовање се у Финској спроводи свуда где постоје деца и омладина, не само у вртићима и школама већ и у – библиотекама, играоницама, омладинским центрима, чак и у виртуелним заједницама и дигиталним играма.
"Стратегија за јачање медијске писмености грађана"
Једна од препорука представљене студије, каже се у саопштењу, односи се на припрему националне стратегије за развој и јачање медијске писмености грађана, која би допринела демократизацији друштва и развијању критичког дискурса.
Важни елементи за успех у овој области су – међусекторска сарадња, брига за општу добробит, друштвена одговорност и медијско образовање које је ослобођено сваке догме или идеологије.
Представљање студије организовали су Канцеларија Савета Европе у Београду и Амбасада Финске у Србији, како би заједнички указали на значај развоја медијске писмености у Србији, али и региону Западног Балкана, којим се студија такође бави.
Финска је преузела председавање Комитету министара Савета Европе у новембру ове године, а током свог мандата, до маја 2019. године, приоритети финског председавања биће јачање система људских права и владавине права у Европи, подршка равноправности, као и инклузивност, са нарочитим фокусом на младе и превенцију радикализације.
Студија је израђена у оквиру заједничког програма Европске уније и Савета Европе – Јачање правосудне експертизе о слободи изражавања и медија у Југоисточној Европи.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар