Вулин: Сачували смо истину о Првом светском рату

"Протекле четири године свет се интензивно сећао оног што је звао Велики рат, надајући се да другог Великог рата никада бити неће. Свет је четири године провео у још једној борби у Првом светском рату – борби за коначну истину о Великом рату", рекао је Александар Вулин отварајући у Дому Гарде у касарни "Топчидер" Међународну научну конференцију "Историјско-компаративна анализи операција на Солунском фронту 1916-1918".

Истакао је да Србија поносна на чињеницу што је на Солунском фронту и у читавом рату измешала заставе и крв са Француском, Великом Британијом, Русијом, Италијом и Грчком.

"Поносни на претке, поносни на савезнике, али исто тако тврдоглаво решени да не допустимо да се сто година касније, зато што су нам се измешале кости и пепео, измешају и вредност свачије жртве. Није свака жртва иста, није припадник 42. вражије сатније, који је погинуо на Мачковом камену и на Гучеву, исти као онај ко се на Гучеву и на Мачковом камену родио и тамо оставио своју главу, јер није разумео да је могуће живети и умрети било где осим баш ту где се родио", рекао је Вулин.

Указао је да сто година није довољно времена да заборавимо ко је из ког разлога у рат ушао и ко је и зашто своје кости оставио по бројним ратиштима Великог рата.

Према његовим речима, Србија је четири године провела борећи се да не дозволи да се у измаглици измешају они који су своје земље бранили, с онима који су желели да поделе туђу земљу.

"Сто година касније, ви као војници, врхунски стручњаци, проучаваћете како су генерали, војводе мислили, како су се војници понашали, како су употребљавана средства, како је кориштена географија, какво је било командовање. Проучаваћете и политичке грешке и заблуде и видећете колико се све непобитно и суштински променило", рекао је Вулин подсетивши учеснике скупа на новија ратна дешавања и чињеницу да је српска војска током НАТО агресије имала стратегију 4М – мобилност, маневар, маскирање и морал.

Нагласио је да се све много променило, осим једне ствари која представља суштину свих успеха и победа српске војске, а то је морал.

"Српски војник, убећен у оно за шта ратује, спреман на жртву, побеђивао је бројније и технички супериорније, не зато што је рад да погине, већ зато што испред себе није видео никакву другу могућност него да својом непримереном храброшћу пробије брда и непобедиве заклоне да би дошао кући", рекао је мининстар Вулин и подсетио да српски војник кроз историју никад није добијао битке ако би напустио своју кућу.

Пожелевши успеха учесницима конференције у раду, министар Вулин је нагласио да не смеју заборавити да реч морал и данас дефинише српског војника и да у томе проналазимо суштину и разлог постојања српске војске.

"Србија поносна на своје савезнике и битке које смо заједно изборили. Мало је земаља које могу као Србија да се похвале тако великим пријатељима и тако великим непријатељима и који као Србија знају вредност мира зато што су учествовали у толико ратова", рекао је Вулин и додао да је мало народа који као ми цене пријатеље који су са њима гинули, али који изнад свега цене слободу.

Учеснике конференције поздравио је и амбасадор Републике Француске Фредерик Мондолони и поручио да је његова земља, попут других земаља-победница у Великом рату, низом манифестација обележила стогодишњицу тог догађаја, а да је пробој Солунског фронта једна од последњих догађаја које та земља пред Дан примирја обележава.

"Петнаестог септембра, када је пробијен Солунски фронт, дошло је до повлачењеа централних сила, што је убрзало губитке и повлачење Немачке. Тиме је доказано да то није био споредни, већ централни фронт који је дао значајан допринос крају Првог светског рата", рекао је амбасадор Француске у Београду и додао да је обележавање стогодишњице и прилика да се обележи јубилеј "братства по оружју" између Србије и савезника.

Ректор Универзитета одбране генерал-мајор др Горан Радовановић истакао је да упоредно разматрање прошлости и садашњости, на темељу стечених знања и искуства и пројекција будућности прави пут за сагледавање безбедносног окружења, савремених оружаних сукоба, као и стратегијских трендова.

"Одржавање овог скупа представља изузетну прилику да научна и стручна јавност из Србије и иностранства изнесе своја становишта о једном, за свет и Европу, битном, а за Србију и њен народ пресудном историјском периоду", рекао је Радовановић и додао да је ово прилика да се истакне значај промишљања прошлости и процењивања будућности.

Пуковник др Раде Славковић, начелник Катедре оператике Школе националне одбране, истакао је да научно-истраживачки пројекат који у фокусу има операције на Солунском фронту 1916-1918 и компарација са другим операцијама из ближе и даље историје јединствена прилика да сви анализирамо стратегијске услове, оперативне вештине, тактичке поступке, командовање и руковођење, логистичку подршку и међународно-хуманитарно право у операцијама како би разменили искуства и унапредили постојећу и будућу теорију и праксу наука одбране.

Након свечаног отварања међународне конференције, министар одбране је у холу Дома Гарде отворио изложбу "Историјско-компаративна анализа операција на Солунском фронту 1916-1918" на којој су приказани део наоружања из Првог светског рата и апосторифарни кључни тренуци на Солунском фронту.

Реч је о дводневној конференцији која се одржава у част обележавања стогодишњице завршетка Великог рата и која је осим српских стручњака окупила и представнике Грчке, Руске Федерације, Уједињеног Краљевства, као и Француске.