Шта је Трампов стварни циљ у Ирану – постоји "лепеза мотива", али један је прошао "испод радара"

Пет дана од почетка рата у Ирану нејасна је слика о ратним циљевима Америке и Израела. Нејасно је и то колико ће далеко Иран ићи у одговору суседним државама. Да ли ће ток рата променити скок цена нафте, после затварања Ормуског мореуза? Да ли ће нафта променити логику Вашингтона? И ко ће бити нови врховни вођа?

Шта је само реторика, а шта реалан Трампов циљ 

Експерт за геостратегију Страхиња Матејић оценио је да реторика председника Трампа и реални циљеви нису исто.

Са једне стране су, наводи, изјаве о потпуној промени режима у Ирану, нуклеарним постројењима, настојању да се уништи потпуна војна доминација Револуционарне гарде у Ирану.

"Са друге стране, мислим да су реални циљеви администрације да у наредне две до три недеље успостави какву такву линију аргумента за успех, што се тиче домаће политике. Како се приближавамо изборима за Доњи дом и трећину Сената у новембру и потенцијалном порасту цене нафте у наредним недељама због блокирања Ормуског пролаза, председник Трамп жели да на неки начин изађе из овог рата као победник", сматра Матејић.

Према његовој оцени, Иран ће свакако бити екстремно војно ослабљен, не у потпуности уништен, али до фундаменталне промене режима у Ирану неће доћи.

Рубио као "знак поред пута"

Један "знак поред пута" за америчку администрацију, како је то описао Матејић, јесу изјаве државног секретара Марка Рубија.

"Он има један одмерен став. Оне изјаве које чујете од њега су углавном поруке које су усаглашене између Стејт департмента и Конгреса, не нужно и Беле куће један кроз један. Опет, то је неки консензус, који би већина у Сенату и Доњем дому прихватила", наводи Матејић.

Зашто Трамп није прогласио победу после убиства Хамнеија

Аналитичар Мирко Даутовић сматра да би унутрашњи притисак довео до ескалације да је у питању рационална особа, али да се, према његовој оцени, не може рачунати на рационалне прогнозе.

"Он јесте неко ко реагује на пад акција на берзи, скок цене гаса и нафте. То га је у прошлости врло дотицало и ја сам сматрао да ће он овај рат да води током оног викенда, прва два дана када је убио Хамнеија и то му је омогућавало један одличан излаз. Он је већ тада могао да прогласи победу и да каже да је главни даса на свету и да изађе из овог рата. Мене заправо чуди што је наставио и што наставља оваквим интензитетом овај рат и то ми некако говори да можда постоје неки други мотиви, који су можда пречи", каже Даутовић.

Протестантски фундаментализам у Белој кући

Даутовић сматра да би то морали бити неки идејни мотиви, који се тичу уобразиље.

"У том кабинету имате изразито, не само произраелске, него израелске агенте, било из геостратешких, било из религијских разлога. Имамо званичнике у Белој кући који припадају протестантским фундаменталистима. Знам да ово звучи прилично сумануто, али ви имате јак утицај протестантског фундаментализма, који верује у остварење библијских пророчанстава, у којим је постојање Израела јако битно. То је управо Пит Хегсет, министар рата. Не бих се чудио да су те поруке људи око њега однеле превагу над економским", истиче Даутовић.

Трампове контрадикције - да ли је атомски потенцијал Ирана уништен или није

Професорка Радмила Накарада није сигурна да ће се рат завршити ускоро и истиче могућност да ту постоји лепеза мотива.

Приметила је контрадикцију у изјавама из Вашингтона, који је тврдио да су у дванаестодневном рату прошле године уништени ирански потенцијали за изградњу нуклеарне бомбе, а сада се то поново поставља као врховни.

На снази добија још једна "димензија" Доналда Трампа

Такође, указује и на идеју о томе да на снази добија не само ирационална, него и Трампова ауторитарна димензија.

"Он сваки час суспендује сопствени Устав. Он и његови сарадници се утркују у томе колико ће да наруже међународно право као један небитан нормативни стуб међународног поретка, да ће они радити шта год желе, појављују се идеје да је он уцењен, наводно ако Мосад има везе са Епштајновим документацијом", наводи Накарада.

"Кина сада мора да купује нафту од САД, Норвешке..."

Када је реч о спекулацији да је тактика Ирана исцрпљивање због раста цене нафте услед блокаде Ормуског мореуза, новинарка Аница Телесковић каже да "испод радара" можда пролази то да је главни купац нафте из Залива Кина, која сада тражи нафту на другим тржиштима.

"То више није нафта из Залива. Кина је била један од највећих купаца те нафте из Залива, а сада Кина купује управо америчку нафту, нафту из Норвешке и нафту из неких других извора", наводи Телесковић.

"Азијске берзе пале, америчка се стабилизовала"

То би, према њеној оцени, могао на неки кратак рок да буде неки економски рацио, да тиме Трамп гађа неколико својих економских конкурената, а Кина је свакако један од њих.

"Када гледамо шта се ових дана десило са берзама, индекси су пали на азијским берзама више него што су пали на америчкој берзи. Америчка берза се чак данас стабилизовала, азијске берзе нису. И даље су то неки двоцифрени падови", наводи Телесковић, али не верује да ће Америка економски профитирати, јер када цена нафте расте то у инфлацију води цео свет, па и САД.

Последице дугорочне, уништени капацитети за прераду нафте

Чак и да се рат заврши сутра или за десет дана, додаје Даутовић, последице могу да буду дугорочне по енергетско тржиште, зато што су уништени капацитети за рафинисање нафте и гаса, на пример на источној обали УАЕ.

"То је порука да више нису сигурни снабдевачи нафтом који извозе кроз Ормуз", указује Аница Телесковић.

Амерички званичници говоре, наводи Накарада, да је то тек почетак операције и да ће прави ударац тек уследити.