Винча: Наука и хуманост немају границе

Захваљујући лечењу у Француској, француским донаторима коштане сржи и пре свега професору, онкологу Жоржу Матеу, који је са својим тимом из болнице "Марија Кири" први пут у историји извео сложену операцију пресађивања коштане сржи, чиме је спасен живот петорице озрачених.

Нажалост, операција на једном од научника који је био најозраченији није ни изведена. Та операција је изузетно значајна и на глобалном нивоу зато што је отворила пут лечењу леукемије.

Осврнувши се на догађаје од пре шест деценија, директорка Института Милица Марчета Канински истакла је да они сведоче о солидарности и показују да наука и хуманост немају границе.

"Ми не обележавамо сам акцидент већ гест изузетне солидарности настао иза овог акцидента и медицинску светску премијеру", рекао је амбасадор Француске у Србији Фредерик Мондолони.

То је, како је навео, био и гест пријатељства између наша два народа који је истовремено означио прву трансплантацију коштане сржи, када је таква операција била још у експерименталној фази.

"После једног акцидента који је био за жаљење били смо сведоци лепе приче о солидарности и пријатељству између Француске и Србије, и примеру изванредне храбрости како научника из Србије који су били озрачени, тако и њихових донатора Француза", рекао је Мондолони.

Амбасадор је изразио задовољство због научне сарадње Француске и Србије и нагласио да је "Србија велика научна земља".

Професор Радојко Максић први је човек у свету коме је урађена трансплантација коштане сржи, данас има 85 година и један је од научних истраживача који је био озрачен.

"Кад је Винча основана, постојао је програм који је сагледавао шта једна земља попут наше треба да ради у науци, али пре свега у истраживањима, започињући са нуклеарном енергијом. Тај програм, који је у то време био на светском нивоу, то је и данас", рекао је Максић.

Максић додаје да се 1958. није догодила хаварија, већ акцидент у оквиру истраживања.

"То је био најмодернији истраживачки програм у нуклеарној енергији. То јесте био акцидент, али то је у истраживању догађај. Кад сам и данас протагониста истраживања у нуклеарној енергији, онда можете разумети и зашто подржавам Винчу и зашто сам део Винче и данас", рекао је Максић.

Каже да оно што су доктор Мате и други доктори знали, преносили су сарадницима професора Максића.

"Тачно је да је доносио лекове и тачно је да је спавао у болници да не би трошио паре на хотел. Људи који су прихватили да дају срж, то се поклопило са филозофијом доктора Матеа", навео је Максић. 

Институт за нуклеарне науке Винча основао је 1948. Павле Савић, студент Марије Жолио Кири, под називом Институт за физику који је 1955. прерастао у мултидисциплинарни научни институт и преименован у Институт за нуклеарне науке Винча.

Састоји се од 13 научно-истраживачких лабораторија које уживају велики међународни углед.

Југославија је била међу првих десет европских земаља које поседују нуклеарне реакторе и међу седам које су их саме изградиле. 

15. октобра 1958. године шест научника је озрачено високом дозом радиоактивног зрачења у Винчи. Одмах су пребачени у Институт за медицину рада, а захваљујући добрим везама, већ сутрадан у болницу у Паризу.