"Организовани покушај миграната из БиХ и Србије да уђу у Хрватску"

Према његовим речима, избеглице које се налазе у Србији, Грчкој, БиХ, преко друштвених мрежа, пре свега апликације "Телеграм", комуницирају и заједно осмишљавају начине да се пребаце у земље ЕУ.

"Дошли смо до информација да су избеглице комуницирале преко 'Телеграма' и других друштвених мрежа и договорили се да транспарентно уђу у Хрватску, а потом ка земљама ЕУ. Изненадило нас је да на овај начин избеглице могу да координишу акције попут ове", казао је Ђуровић за Танјуг.

Ђуровић је подсетио да је око 100 до 200 избеглица, које су се налазиле на територији западне Босне, од понедељка покушавало да пређе у Хрватску и тамо затраже азил, а онда продуже даље.

Како је рекао, то је наишло на реакцију хрватске полиције за коју многи видео-записи сведоче да је била брутална.

"У једном тренутку кордон је пробијен, али је врло брзо хрватска полиција успела да успостави контролу и даље спречава те људе да уђу у Хрватску", каже Ђуровић.

Паралелно са дешавањима у Босни, сличних ситуацији било је и у другим земљама на Балкану, рекао је он и подсетио да се код нас од понедељка увече и током јучерашњег дана, око 300 људи, међу којима је било и доста жена са децом, окупило на граничном прелазу Батровци, где су покушали да уђу у Хрватску.

"После убеђивања, разговора са полицијом и Комесаријатом, избеглице су се повукле у Адашевце, у кампове, одакле су кренули ка Хрватској", навео је Ђуровић.

Он је казао да балканска рута и даље функционише, те да избеглице преко Србије или Босне, покушавају да уђу најчешће у Хрватску, где их хрватска полиција, уколико их ухвати, често довози до хрватско-српске границе и онда "гура" у Србију илегално.

"Пинг-понг са људима" 

Додао је да на тај начин у Србију свакодневно дође негде између 50 до 100 људи и истакао да Хрватска борбу да заустави миграције сада води на два фронта, према Босни и Србији.

"Последица тога је игра пинг-понг са људима, односно пребацивање људи назад преко границе, без обзира на то из које земље су ушли у Хрватску. На терену нам људи, који су гурнути назад из Хрватске у Србију, сведоче о сили која се при том користи као претња, сведоче о пуцању у ваздух, малтеретирању и понижавању", каже Ђуровић.

Додаје да избеглице сведоче и како су затварани у марице или неке просторије на неко време, па након тога гурнути у Србију, а посебно су болна њихова сведочења о пребијањима.

"Пре три недеље су хрватски полицијајци, 100 људи које су ухватили на хрватско-босанској граници, превезли до Шида и онда их гурнули на нашу страну, а пре тога их натерали да се изују. Тако да је 100 људи ишло ауто-путем босо у правцу Адашеваца", каже Ђуровић и наводи да је то начин да се пошаље порука избеглицама да они немају шта да траже у Хрватској.

Истиче да без обзира на те поруке, ти људи не нестају, остају заглављени на Балкану, те да су сви изгледи да ће се такве ситуације дешавати и у будућности.

"Миграција није престала, свакодневно људи улазе и пролазе кроз нашу земљу, која игра значајну улогу по питању управљања миграција на Балкану", истакао је Ђуровић.

Положај Србије – положај тампон зоне 

Положај Србије, у миграцијоним токовима је у ствари положај тампон зоне на ободима ЕУ, наводи Ђуровић и додаје да је ситуација таква да Србија не може ни у будућности да се нада бољем положају.

Како је објаснио, то је пре свега зато што се налази на границама ЕУ, што је последњи корак за већину избеглица који желе да пронађу боље сутра, а с обзиром да није чланица ЕУ, не може да се ослони на европске механизме.

Како каже, Србија не може да се ослони ни на сарадњу са јужним суседима, које нису чланице ЕУ, јер те земље гледају како да се ослободе терета избеглица и нису раде да сарађују на решавању проблема.

"Србија је негде између чекића и наковња у овом смислу и њена специфична улога ће тек у будућности бити јаснија и значајнија. Наравно и довођење снага Фронтеxа на наше границе и интензивнија комуникација са ЕУ по овом питању, указује на то да Србија јесте један од најважнијих чинилаца када говоримо о управљању миграцијама на Балкану", каже Ђуровић.

Он напомиње да се према подацима АПЦ-а, у сваком тренутку у Србији налази 5.000 људи, а њих око 3.500 су смештени у прихватне центре, док се многи налазе и у алтернативним смештајима, али и на улици, па тако грађани могу да их виде и даље и у центру Београда.