Бујошевић: Пристојна телевизија за нормалан систем вредности

Радио-телевизија Србије, у садашњим околностима, не може ништа друго да уради него да буде пристојна телевизија и да се бори за нормалан систем вредности на коме почива ова цивилизација, рекао је у интервјуу Недељнику генерални директор РТС-а Драган Бујошевић. Преносимо делове тог интервјуа.

Кажете да је РТС кичма пристојне Србије. Ко је ломи? Или покушава да је сломи?

Претпостављам да мислите на политичке нападе, али ја сам генерални директор телевизије који до данас није рекао ниједну политичку реченицу. И док сам на овом месту, нећу је изговорити.

Колико вам је то тешко, ако се зна да сте се готово цео живот бавили политичким новинарством?

Али сам се бавио на тај начин да нико није могао да ми каже да сам у табору једних или других. Бавио сам се тако да сам за НИН правио интервју са Шешељом када је био проглашен његов бојкот или што сам писао да је неуставан и незаконит порез на екстрапрофит којим је Ђинђићева влада хтела да "казни" неке тајкуне, иако сам и тада мислио, као што и данас мислим да је Ђинђић наш Вили Брант или Де Гол.

Верујем да није само мени важно што 39 одсто људи у Србији каже да РТС има најбољи информативни програм. Прва следећа телевизија је Пинк са 13 одсто. Или што 32 одсто каже да највише верује РТС-у, а прва следећа телевизија има поверење 10 одсто. Верују нам људи три пута више него првој следећој телевизији. Па јуче је десет информативних емисија РТС-а било међу 25 најгледанијих емисија свих овдашњих телевизија.

Будаласто је рушити РТС сводећи га на учесника у политичкој утакмици. Прво, не можете да срушите РТС на тај начин. РТС је много више све остало што постоји изван партијског политикантства, а неко жели да га сведе само на ваљање у политичком блату. Политички сегмент на РТС-у је увек био мањински. Кад бисте мерили удео политичког садржаја, не знам да ли би прешао 20 одсто.

Али Дневник 2 је доминантна емисија у Србији...

Доминантан је зато што му људи верују. Знате колика је гледаност била 1999. код Милошевића? Двеста-триста хиљада. И то у време кад није постојао кабл или неке друге телевизије. Знате ли колика је гледаност Дневника данас? Зависи од сезоне, али од 1,2 до два милиона.

Александар Тијанић је оценио да је без доброг Јавног сервиса - Србија умоболна држава, као и да ће РТС после њега изгледати као што изгледа Србија. Како онда данас изгледа РТС, а како Србија?

Да је Тијанић урадио оно што смо мој тим и ја урадили у последње три године, тешко да би ико у Србији дошао до речи.

Потпуно је тачно што је Тијанић рекао да ће без доброг Јавног сервиса Србија бити умоболна држава. Ми смо урадили све да Србија не буде таква. И то је један од највећих успеха РТС-а у ово време апсолутне кретенизације и медија и друштва. Тијанић је имао среће да није живео у овој кретенизацији, коју је најавио у свом обраћању студентима новинарства, чији су узроци бахатост, незнање које не зна за себе, лош укус, жеља за брзом зарадом и нажалост модерне технологије, омогућујући сваком идиоту да мисли да је Хегел.

У највећем броју својих 60 година, а сасвим сигурно у последње три, РТС је био кичма нормалне, пристојне и културне Србије. Замислите само како би изгледао културни живот Србије без наших Симфонијског оркестра, Биг бенда, хорова...

Како РТС успева да одоли изазовима те кретенизације коју помињете, разним Хегелима, на крају крајева ријалити програмима? Која је цена? 

Прошле године је у септембру кренула "Задруга", уз сву могућу помпу, али смо ми 360 дана 2017. године били најгледанија телевизија. То се никада у историји није догодило. Тај податак је поздрављен бурним аплаузом на годишњој скупштини заједнице јавних медијских сервиса Европе. И за њих је то било чудо.

Где сте изгубили тих пет дана?

Ма нису битни ти дани, није битно ни да смо изгубили и сто дана. Мени је важније да имамо добар програм, али морамо да се тркамо да будемо најгледанији, јер шта ће ми квалитетан програм ако ме нико не гледа. Онда нисам испунио своју мисију.

Ове године смо, међутим, осетили "Задругу". Изгубили смо око 50 дана. Догодило се то, крајем марта, пошто је 99 одсто медија објавило слике секса у "Задрузи". Нагло јој је скочила гледаност. Уследила је добро режирана представа, јер у ријалитијима ништа није стварно, све је намештено, до детаља испланирано и усмеравано. То је добро организовано пропагирање – зла. Не верујем да би творци и организатори домаћих ријалитија желели да њихове ћерке и синови личе на скарадне "јунаке" тих програма.

У таквој ситуацији, РТС не може ништа друго да уради него да буде пристојна телевизија и да се бори за нормалан систем вредности на коме почива ова цивилизација. Ништа друго не можемо да урадимо него да правимо што је могуће бољи и атрактивнији програм. Хтео сам и ја да РТС прави ријалити. Понудио сам да сваки дан по пола сата правимо дневник обнове и изградње Народног музеја, макар у завршној фази. Нису прихватили наш предлог.

Нећете да дајете политичке изјаве, али морате се сагласити да се директорска позиција на РТС-у увек везивала за политику. Од Митевића, Вучелића, па и Тијанића...

То што су они себи дозвољавали је њихов проблем. Нисам јавно изговорио ниједну политичку реченицу у ове три године. Много више ме је занимало како да од руинираног и запуштеног предузећа, технички и технолошки заосталог, са великим дуговањима, направим успешну фирму. Објаснићу вам разлику између мене и неких мојих претходника на примеру. Тридесетак дана пошто сам дошао у РТС, са својом заменицом сам детаљно обишао део наше куће у Кошутњаку. Тамо су два наша највећа студија, продукција плоча, монтаже, троја репортажна кола... Тада су двојица шефова рекли: ви сте први генерални директор после Душана Митевића који је дошао овде. А Митевић је отишао из РТС-а 1991. Дакле, 24 године ниједан директор није био на Кошутњаку осим када су тамо долазили политичари да учествују у емисијама.

Одмах сам јавно причао о финансирању РТС-а, јавно полемисао са тадашњим министром културе. Када сам говорио на прослави 60. рођендана, рекао сам да је највећи успех, не мене, него тима, јер не може један човек да ради овај посао, финансијска консолидација. Од фирме која је имала минус 18 милиона у првој години дошли смо до плуса од три милиона, а онда две наредне године до плуса од по 12 милиона, и то са драстично мањим буџетом, драстично већом производњом, драстичном променом технике и технологије. Не би те консолидације било да није Влада прихватила предлог РТС-а о стабилном финансирању. Да није било тога, ништа не бисмо урадили у ове три године.

А урадили смо најмање четири ствари први пут у историји РТС-а. Направили смо кабловске канале дигитализујући нашу архиву која је национално благо Србије и учинили је доступном свима. Омогућили смо људима оштећеног слуха да нормално прате наш информативни и серијски програм. И произвели смо најмање две револуције за које људи не могу да схвате шта је то. Платформу РТС Планета која омогућава да гледате 11 телевизијских и слушате четири радијска канала било где у свету где постоји интернет. Друга велика револуција је прелазак на дигитално емитовање програма. То су два наша корака преко седам мора и седам гора у будућност. Урадили смо, дакле, неке ствари први пут у историји РТС-а.

Кабловске канале је требало да направи неко пре десет година. На дигитално емитовање је требало да се пређе пре шест година. Планету је требало да направи неко пре пет година.

И купили смо брдо нове опреме чиме смо од технолошки заостале телевизије постали лидер на домаћем тржишту.

Од мог доласка имамо 600 мање запослених! И треба да смањимо број запослених за још 400. Тренутно се за добровољни одлазак јавило 270 људи, а после тога, нажалост, следи проглашавање технолошког вишка.

Вас критикују и власт и опозиција. Небојша Крстић је оценио да на РТС-у има највише опозиције, због чега се уосталом повукао из УО, док, рецимо, Драган Ђилас оптужује да се РТС претворио у Јавни сервис Александра Вучића. Чије вас оцене више боле?

Идеална позиција је када те нападају и једни и други. Имају право да се љуте. Неко то доживљава као притисак, неко не, мислим да је нормално да и власт и опозиција говоре о РТС-у, али бих волео да то говоре сувисло, рационално, разумно и на основу података. То би онда био нормалан разговор. А оптужбе на основу емоције сматрам најгором врстом јавног разговора. И он увек има само лоше последице.

Цео интервју директора РТС-а можете прочитати у Недељнику.