НАЛЕД: Тек свака четврта некретнина у власништву жена
Тек свака четврта некретнина у Србији 100 одсто је у власништву жена, а још 11 одсто је у мешовитом поседу, подаци су Републичког геодетског завода. То је, поред чињенице да су слабије плаћене за исте послове или да имају мање прилика за напредовање у односу на мушкарце, још један илустративан пример неравноправног положаја који жене имају у нашем друштву, оценио је НАЛЕД.
Новим Законом о поступку уписа у катастар омогућено да супружници, који у току брака стекну стан или кућу, буду аутоматски уписани као сувласници.
Закон о поступку уписа у катастар непокретности и водова ступио је на снагу 1. јула и захваљујући сарадњи НАЛЕД-а, Кабинета потпредседнице Владе Србије, РГЗ и Економског кокуса Скупштине Србије припремљен је и усвојен амандман да супружници који у току брака стекну стан, кућу или неки други објекат буду аутоматски уписани у катастар као носиоци права заједничке својине, кажу у НАЛЕД-у.
С друге стране, уколико се ради о посебној имовини стеченој у току брака, остављена је могућност да се супружници добровољно сагласе да само један партнер буде уписан у катастар као власник и о томе ће јавни бележник обавестити РГЗ.
"Имовина стечена у браку је и до сада по закону била третирана као заједничка, али у пракси се неретко дешавало да се као власник упише само мушкарац па су жене у случају развода морале да пролазе кроз дугогодишње парнице да би доказале свој удео у власништву. Све то је непотребно трошило време и средства свих учесника у поступку, па и суда", каже директорка за регулаторну реформу у НАЛЕД-у Јелена Бојовић.
Амандман о аутоматском упису заједничке имовине супружника један је од укупно 19 на Предлог закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова које су Скупштини Србије упутили посланици Економског кокуса на иницијативу и уз подршку НАЛЕД-а.
Свих 19 амандмана прихватио је парламент и тако је, кажу у НАЛЕД-у, унапређен текст закона, који омогућава да се упис имовине у катастар заврши одласком на једно место, код јавног бележника, уместо на шест шалтера, обезбеди већа ажурност катастра и повећа правна сигурност.
НАЛЕД истиче да је економско оснаживање жена у фокусу његове активности, а једна од кључних иницијатива покренута је у сарадњи с Координационим телом Владе Србије за родну равноправности и удружењем Етно-мрежа, за упошљавање 1.000 жена и младих у руралним подручјима на изради традиционалних рукотворина као пословних и дипломатских поклона.
Према "Сату запошљавања" на сајту 1000 зена. рс, досад је кроз овај пројекат обезбеђен ангажман од 9.583 радна дана, што је довољно да се упосли 436 жена на месец дана и стекне додатне приходе за своје домаћинство.
Жене у сеоским срединама чине више од половине становништва, али три од четири нису плаћене за посао који обављају, а НАЛЕД наводи да слика неравноправности није много боља ни када се посматра цела Србија.
Упослено је тек 43,7 одсто жена наспрам 56 одсто мушкараца.
Чак 71 одсто мушкараца су на руководећим позицијама.
Од 250 посланика у парламенту, 87 су жене.
У 166 локалних самоуправа, само 11 имају градоначелницу или председницу општине, док су међу 22 члана Владе Србије, тек пет жене.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар