Директор Светског сервиса "Би-Би-Си": Овде смо да понудимо тачне вести

Да почемо са оним што највише занима људе у Србији. Да ли се Би-Би-Си вратио у Србију како би контрирао руској пропаганди?

– Не, Би-Би-Си је овде да прошири своју међународну мисију, да понуди тачне и независне интернационалне вести, да извештава о стварима везаним за те вести и анализира на начин разумљив публици зашто се нешто дешава у свету, али и да извештава о догађајима у региону.

Зашто Србија?

– Покренули смо читаву серију нових језичких секција широм света, лансирали смо 11 нових језика тако да данас извештавамо на 41 језику укључујући и енглески. Српски је само један од њих. Ми верујемо да овде постоји заинтересована публика, верујемо да ће волети избор вести и анализа које нудимо на Би-Би-Си Њуз Сербиан.

Али, да ли разумете да овде људи мисле да сте овде само због Руса?

– Наравно да то разумем, али знајте да Би-Би-Си не успоставља своје сервисе из политичких разлога. Јер, Би-Би-Си има доказану независност у односу на британску владу. Нагласићу да Би-Би-Си није државна телевизија већ јавни сервис чији су власници грађани Уједињеног краљевства због начина финансирања. Тако да Би-Би-Си одлучује које ће сервисе покренути, а не британска влада. 

То је следеће питање. Свесни сте да многи мисле да је Би-Би-Си најцењенији светски медијски бренд али верују да је он тек пропагандни сервис британске владе. Како на то реагујете?

– Мислим да људи треба да погледају како ми извештавамо и на основу тога да граде своје мишљење. Зато што је независан Би-Би-Си се не устеже да критикује све стране у неком сукобу или расправи. Робусни смо у тој критици и врло смо заинтересовани да разоткривамо лажне вести и нетачне податке где год их видимо у свету. И то ћемо наставити да радимо без страха и без обзира ко нас због тога оптужује. 

Недавно сте постали директор Светског сервиса Би-Би-Си, у фебруару. Шта су вам приоритети?

– Преузео сам овај посао у јануару и један од мојих првих приоритета је битка са лажним вестима и дезинформацијама широм света, где год их видимо. Будући да радимо на толико језика у стању смо да приметимо нарочито штетне и злонамерне лажне вести и да их прокажемо.

Мислим да ће проблем лажних вести у међународним вестима бити актуелан и у наредним годинама. То није пролазна мода и мислим да је важно да Би-Би-Си буде лидер у супротстављању, проказивању и предлагању решења за унапређивање медијске писмености широм света. Можемо да помогнемо свима да разумеју шта је истинито, а шта није.

То се прилично разликује у односу на оно што је Светски сервис радио раније, зар не? Лажне вести нису биле главна тема до пре пет, шест година.

– Мислим да смо увек били спремни да укажемо на ствари које су недвосмислено нетачне и публика све више то тражи од нас. Не треба да седимо на огради и изигравамо неутралност у ситуацијама када је јасно да около циркулишу нетачне информације. Људи нам поручују да верују Би-Би-Сију. Да нам верују када кажемо да нешто није тачно. И траже од нас да пронађемо и укажемо на нетачне податке и лажне вести све више и више. И то је оно што ми радимо.

Дакле, не бисте рекли да је борба са лажним вестима нова ствар?

– Наравно да није. Видите, лажне вести одувек постоје. Само смо их другачије звали. звали смо их пропаганда или мека моћ. Много је начина да их опишете. Али нама је јасно да постоји глобални проблем. И да се не ради само о односу Доналда Трампа према Си-Ен-Ену, то је знатно токсичније у неким земљама. Злонамерне дезинформације имају погубније последице за људске животе и безбедност. Зато се тиме тако озбиљно бавимо. Зато је део Би-Би-Сијеве мисије да се томе супротставимо где год је могуће.

Правите ли разлику између државне пропаганде и лажних вести?

– То је добра тема за разговор. Има много подврста лажних вести. Имате такозване мамце кликова, односно рекламне трикове за потребе продаје, ту су политички коментари који се маскирају као вести, а ту су и дезинформације које подржавају државе. А то може да дође са било које стране. Ви сте поменули Русију, али има много земаља широм света које то раде, а публика верује да ће Би-Би-Си указати сваки пут када види да се то дешава.

Шта је са притисцима на медије у свету? Јесу ли вам лажне вести приоритет у односу на то?

– Мислим да је слобода новинара широм свету увек била и увек ће бити једна од најважнијих брига Би-Би-Сија. Нисмо неутрални када је реч о праву новинара на одговоран рад. Ми у то верујемо као организација, било да говоримо о нашим новинарима који су у некој земљи под притиском, или о новинарима Ројтерса који су у затвору у Мјанмару. Увек ћемо гласно подржати новинаре широм света ако се нађу под неправедним притиском зато што раде свој посао у јавном интересу.

Сваки од 41 језика на који извештавате је на неки начин тржиште за себе. Да ли исте вести нудите свима или их прилагођавате?

– Никако. Ми нисмо преводилачка служба и када људи посете Би-Би-Си Сербиан на нашем сајту или преко наших партнера видеће колико се садржај разликује и да је скројен за српску публику. То нису тек преведене међународне вести. Наш циљ је увек да додамо вредност, нарочито кроз анализе, стављање у контекст и објашњавање онога што окружује неку вест. Ми пажљиво слушамо публику и управо је то оно што цене код нас. А мислим да то недостаје локалном медијском тржишту у Србији.

Дешава ли се онда да имате различит приступ некој вести у различитим језичким секцијама?

– Наравно. Али ми смо срећни јер можемо да понудимо експертизу и вештину да дигитално форматирамо вести, укључујемо дата новинарство да објаснимо неке приче, користимо анимацију и друге најсавременије технике, најбоље видео садржаје. Али то не радимо само када извештавамо о Северној Кореји или Доналду Трампу. Желимо да људи виде изазове унутар сопственог друштва, како живе, каква им је околина, здравствена заштита, спорт. Све су то теме које ББЦ покрива.

Поменули сте да постоји простор за Би-Би-Си на српском медијском тржишту. На шта мислите?

– Ми мислимо да су сви српски новинари поносни на то што раде и ми видимо да је Србија на много начина успешно и растуће медијско тржиште. Али као и свако медијско тржиште има неке мане. Приче које се избегавају. Високо комерцијализована природа српског медијског тржишта значи да...

Да ли бисте исто рекли и за британско медијско тржиште?

– Наравно. Подсећам вас да сам рекао свако медијско тржиште има своје проблеме. Ниједно није савршено. Проблем у вођењу медија овде као и било где у свету значи да постоји простор за Би-Би-Си да инвестира у новинарство које служи јавности. И то желимо да радимо у партнерству са српским медијским организацијама никако против њих.

Како видите корисника свог сајта овде у Србији, ко је та особа?

– То је право питање. Ми позивамо све узрасте, полове, расе и типове људи, али бих рекао да је наша циљана публика она која се занима за догађаје у свету, али их занима и објашњење догађаја у сопственој земљи и региону. А занима их и високо квалитетан дигитални садржај који нису могли да нађу на другим местима.

Говоримо о дигитално писменим људима који воле да прате вести на интернету и који прихватају Би-Би-Си као један од извора вести које ће користити укључујући ту, наравно, и локалне српске медије.

Значи да говорите о младима?

– Не мора да значи. Вероватно знате и по својој породици да су старији људи такође на интернету, да прате дигиталне вести, није фер рећи да су такве вести само за младе. Будући да наш сервис није комерцијалан ми не гађамо посебно млађу публику због неког профита. Али радује нас млада публика која можда није одрасла уз Би-Би-Си током Хладног рата и каснијих сукоба овде. Ти млади Срби нас нису пратили тада и ми их позивамо да нас прате сада.

У тој прошлости ББЦ је био пре свега радијски сервис. Шта је сада?

– Сада је дигитални сервис, на интернету је. Мада ми имамо и даље велику публику на радију, можете слушати Светски сервис и даље...

Али се померате ка интернету.

– То се мења од земље до земље. У Србији можете гледати Би-Би-Си на телевизији, радио можете наћи на дигиталним платформама. Али морамо да понудимо садржај на платформи која нам је исплатива. Нажалост, више немамо ФМ радијски сервис који смо имали раније у Србији.

Донедавно сте били активан новинар и уредник. Недостаје ли вам то?

– Искрено, помало ми недостаје. Сада сам високи менаџер више него извештач. Али имам страст прма међународним вестима које покривамо. И ово је одлична позиција за бирање тема и прича широм света којима ћемо се посебно бавити.

Можете ли то и даље да радите?

– Могу ако хоћу. Али, ми на срећу запошљавамо сјајне људе попут наше екипе на Би-Би-Си Њуз Сербиан сајту. Дакле, ми изаберемо праве људе и онда њима препустимо да доносе одлуке.

Рекли сте да је борба против лажних вести ваш приоритет. Шта је са приватношћу? Тренутно је актуелан случај певача Клифа Ричарда, који тужи Би-Би-Си оптужујући га да му је уништио углед јер је преносио из хеликоптера како полиција претреса његову кућу. Испоставило се да није био крив. Значи ли то да одустајете од праћења полицијских истрага?

– О том случају сада одлучује суд у Британији, те не могу о томе да причам. Али оно што могу да кажем је да се Би-Би-Си бори за своје право да извештава у интересу јавности о стварима које јесу вест. Поздрављамо то што суд одлучује о исправности наших поступака. Новинари могу бити тужени у Уједињеном краљевству, као и овде у Србији или било где другде. Ми смо увек спремни да бранимо своје новинарство на суду и радићемо тако и даље.

Дигитализација нам је омогућила знатно више приступа него икада раније. Дроном могу да снимам ваше двориште. Треба ли то да користимо?

– Би-Би-Си као и било која друга организација треба да ради у оквиру закона. Ми подржавамо то да закон јасно каже шта новинари смеју, а шта не смеју да раде. Али, у праву сте. Технологија је изменила начин како долазимо до вести и како их даље ширимо и то је закомпликовало питање приватности. Како приватност особа о којима извештавамо, тако и приватност наших података што смо недавно видели у случају Фејсбука. Зато верујем да ће људи када дођу на наш српски сајт видети да могу да нам верују да ћемо њихове податке третирти са поштовањем.

Друго питање о којем се овде много више зна је да ли је ово добро време за мушкарце у медијима. Због боље плате, наравно. И ту је Би-Би-Си био на тапету.

– То је тачно. Али Би-Би-Си је био једна од првих организација која је објавила разлике у примањима мушкараца и жена. Показало се да то није велика разлика. Неких седам одсто на годишњем нивоу у информативном програму за иста радна места. Наравно да је то и даље превише. Генерални директор лорд Хол рекао је да ће до 2020. разлика бити избрисана. Себе видимо као лидера на тржишту по овом питању. Имамо много посла и са нашим запосленима разговарамо много о томе како то да решимо.

Да ли то промовишете и у програмима Би-Би-Сија?

– Видите, дивно је бити овде у Србији где имамо заиста разнолик тим, пун ентузијазма. За нас раде амбициозне младе жене, на челу редакције је новинарка. Стварно верујем у то, да је то прави пут. Да најбољи људи добију посао. Срећни смо што смо шампиони разноликости овде у Србији.

Последње питање је када бих вас питао да се кладите ко ће бити водећи медиј за пет година, телевизија или интернет, кога бисте одабрали?

– Званично хоћу да кажем да је телевизија дуговечнија него што су многи мислили. Телевизијске вести су веома снажан медиј који и даје има огромну публику. Тако да Би-Би-Си има велику телевизијску публику овде на Балкану. И тако ће бити још неко време. Али свима је јасно да ће у дужем времену сав информативни садржај отићи на дигиталне платформе. Али углед прогама као што је телевизија Би-Би-Си остаће неокрњен у деценијама које долазе.

Али за пет година, на шта бисте се кладили?

– И даље мислим да ће наша телевизијска публика за пет година бити на глобалном нивоу већа од оне на интернету. Али за двадесет година, ко зна. Највероватније ће бити обрнуто.