Годишњица рударске несреће у Алексинцу

У Алексинцу је обележена двадесетогодишњица највеће рударске несреће у Србији у којој је погинуло 90 рудара.

Породице настрадалих и рудари Алексиначких рудника, који не ради пуних 20 година, положили су венце на гробове пријатеља и рођака који су радећу у првој смени погинули у северном ревиру јаме Морава. Погинуло je 90 рудара.

Била је то друга велика несрећа у руднику после 1983. године када су погинула 34 рудара.

Затварањем рудника алексиначка привреда почела је да пропада и око 300 рудара морало је да потражи посао у рудницима широм Србије.

Од некадашњег живахног рударског места, после затварања рудника, са шест јама, у којима је 1989. године радило око 5.000 рудара, рудник је постао запуштено насеље, без перспективе и са жељом овдашњих житеља да га напусте.

За сада сви наговештаји о почетку нових истраживања и о могућностима експлоатације уљаног шкриљца у суседном Суботинцу, више су жеље него реална шанса да се ускоро чује звук рударске сирене.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

уторак, 05. август 2025.
19° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом