Више од половине ромских девојчица удаје се пре 18. године
Резултати етнографског истраживања "Дечији бракови у ромској популацији у Србији" показали су да се више од половине девојчица ромске популације удаје пре навршене 18. године.
Дечији бракови су присутни међу општом популацијом у Србији и најчешћи су међу сиромашнијим становништвом и у руралним пределима, показује истраживање.
Директор УНИЦЕФ-а у Србији Мишел Саинт Лот сматра да удаја пре 18. године представља кршење људских права и утиче на право девојчица и жена на здравље, образовање, једнакост и право на живот без насиља.
"Осим што погађају девојчице, дечији бракови остављају озбиљне последице на друштво у целини, што се манифестује кроз смањену зараду и продуктивност, повећана издвајања за здравствену заштиту услед лошег здравственог стања мајке и детета, као и повећана социјална давања због међугенерацијског циклуса сиромаштва", рекао је директор УНИЦЕФ-а.
Љиљана Гавриловић, научни саветник Етнографског института САНУ, истакла је да проблем дечијих бракова и последица које оне изазивају представља изузетно важно друштвено и државно питање, које захтева ангажман свих друштвених актера.
О резултатима истраживања директорка Ромског женског центра "Бибија" Славица Васић каже да питање дечијих бракова и раног рађања не наилази на посебан интерес институција, било здравствених, социјалних или образовних.
"Података о распрострањености ове појаве нема довољно, што отежава креирање јавних политика у овој области. Искуства ромских женских организација сведоче о великом отпору ромске заједнице у вези са овом темом и затварања ромске заједнице", указала је Васић.
Она је навела да рад на терену са Ромкињама показује најбоље резултате у подизању свести о штетности дечијих бракова за репродуктивно и ментално здравље жена, али и о напуштању образовања, слабе могућности запошљавања и економске зависности.
Резултате истраживања о дечијим браковима представили су УНИЦЕФ, Етнографски институт САНУ и Ромски женски центар "Бибија", како би пружили увид у праксу дечијих бракова из перспективе самих припадника ромских заједница, на основу њиховог проживљеног искуства, вредности и ставова о овом питању.
Теренско истраживање спроведено је на пет локација у Србији од марта до јуна 2017. године: Београду, Новом Бечеју, Врању, Пироту и Крагујевцу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар