Калдрму нема ко да поставља

За сваку реконструкцију потребни су мајстори, за оне осетљивије и посебно обучени. Калдрма из Скадарлије последњих дана подигла је прашину у јавности. И не само расправом из које је године, већ и бригом Београђана да би она могла бити замењена асфалтом. Многи грађани желе да се сачува калдрма.

Педесет година био је коцкар, али је његова коцка била од бетона. Мајстор Стојан Николић ни сам не зна колико хиљада квадрата је поплочао коцком.

"Мора све оком лично да видите, треба доста праксе да би се ушло у тај посао. Треба да га окренеш, да га завртиш, да га погледаш. Свака коцка има шест, осам страна, мораш да је осетиш под руком, ја кад радим, ја све то под руку, не морам ни да је гледам", наводи Стојан Николић, мајстор за калдрму у пензији.

Иако је у пензији, Стојан и даље обилази градилишта. Занат се за пола века није променио, па зато данас обучава и унуке.

"Гледао сам да их уведем у овај посао, знао сам да ту има шта да се ради, има хлеба, како да вам кажем", наводи мајстор Стојан.

Александар Лињаковић, такође мајстор за калдрму, наводи да је занат напоран.

"Ово је најстарији занат у Србији, нема људи који то раде, тако да је било врло тешко, доста пута сам хтео да одустанем, али на крају сам изгурао и постигао то што је требало. Занат је, истина, напоран зато што се клечи", објашњава Лињаковић.

У средњим грађевинским школама не постоји смер за калдрму мада је, како кажу мајстори, занат најчешће исплатив.

"Најважније је одржавати висине, оне су најважнија ствар у овом постављању. Зависно од система како се ради, постоји неколико система", наводи Сале Стојичић, мајстор за калдрму.

Почетком 20. века чак 80 одсто улица у Београду било је под калдрмом, а власти су донеле и детаљан план калдрмисања свих улица. Ипак, данас је остало тек нешто више од 8.000 квадрата под калдрмом.

И њу ће неко морати да одржава. Наредних година мајстори "коцкари" тек ће бити тражени. Зато млађи калдрмаши наводе да сваки дан искористе да од искусног деде украду по коју тајну и тако сачувају занат.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

субота, 02. мај 2026.
20° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом