Ђуровић: Изостаје стратегија за даље решавање мигрантске кризе

Комесаријат за избеглице најавио је раније да ће центар за мигранте у Адашевцима код Шида ускоро бити распуштен а да ће сви мигранти који бораве у центру Београда бити смештени у прихватне центре у којима буде слободних места.

У интервјуу агенцији Бета, Радош Ђуровић је рекао да је изузетно похвално то што су држава и надлежни комесаријат одлучили да реше проблем смештаја миграната у Београду који бораве на улицама, али да се поставља питање где сместити више од 1.000 људи у постојећим капацитетима и какав је даљи план за њих.

"Ови људи у Београду и на другим локацијама бораве месецима, осам до девет месеци без решеног статуса и правног основа, без могућности да буду у поступку. Највећи број људи борави илегално и такви људи тешко остварују своја права и у великом су ризику да буду злоупотребљени", навео је Ђуровић.

Истакао је да је најбитније да постоји план у управљању миграцијом и о одрживом смештају тих људи а да се стиче утисак да такав план и стратегија изостају.

"Сви потези су ад хок и само се одговара тренутним околностима који задесе неку средину. Криза није нешто што пролази за један дан. Они остају по осам и десет месеци. Физички не могу даље, али не могу ни назад. Криза је хронична и трајаће више година", рекао је директор Центра за пружање помоћи тражиоцима азила.

Додао је да мигранти не желе да остану у Србији али да док ту бораве имају неке потребе, попут потребе за здравственом заштитом, социјалном помоћи или је потребно да њихова деца наставе школовање.

"Немогуће је толерисати оволики број људи у илегалном статусу толико дуго, а питање је када ће се ово завршити. Стиче се утисак да чекамо да људи прођу али околности су нас превазишле", оценио је Ђуровић.

Према његовој оцени, веома је важно да прихватни центри не буду више само транзитни, односно привременог карактера, већ да буду такви да могу да одговоре свакодневним потребама људи који су у њима смештени.

Говорећи о идеји да се сви мигранти који сада бораве у центру Београда сместе у прихватне центре, Ђуровић је оценио да у центрима за тако нешто нема довољно места јер је понуђено 650 места а на улицама борави много већи број људи.

Подсетио је да у прихватним центрима има места за између 6.000 и 7.000 људи а да је процена да је у сваком тренутку у Србији око 8.000 људи, због чега је потребно да се капацитети прошире.

На питање шта је највећи проблем који мигранти истичу у односу са српским властима, Ђуровић је рекао да је то пре свега сам приступ систему.

Они наводе да не могу лако ни да изразе намеру да затраже азил и да је од почетка године само 2.000 људи то учинило, а да ни тада проблеми нису решени јер тек онда морају и да поднесу формални захтев за азил.

Ђуровић је рекао да и након што се тај захтев поднесе, до коначне одлуке могу да прођу месеци јер је процедура дуга и неизвесна па само мигранти који су најупорнији и који имају највише новца и енергије могу ту процедуру да изведу до краја.

"Србија одбацује свакога ко је на путу до Србије прошао кроз неку другу европску земљу, чак и не разматра њихов захтев", навео је Ђуровић и додао да се многи мигранти плаше да се обрате полицији јер мисле да ће их послати код судије за прекршаје и депортовати а да им је ограничен приступ и локалној средини јер немају никакве личне исправе нити документа којима би могли да докажу статус особе која је затражила азил.

Додао је да је легалном преласку из Србије у Европску унију већ дуже време "нема ни говора" и да је Србија постала де факто тампон зона, због чега је у порасту кријумчарење људи.