Шта кочи рад мешовите комисије о Степинцу?
Мешовита православно-католичка комисија која се бави ликом кардинала Алојзија Степинца до сада се састала четири пута. Уочи још једног састанка, у јуну у Подгорици, као један од највећих проблема показала се доступност ватиканског архива. На то је недавно упозорио и патријарх српски. Колико је рад те комисије значајан за историјску науку, али и за односе две цркве?
Хоће ли Ватикан добити свеца чија улога није до краја разјашњена, зависи од рада Комисије која је на иницијативу папе формирана прошлог јула, али и од онога што пред ту комисију стиже. Српска страна је понудила сва своја сазнања. Своја документа понудио је и Ватикан, али она ипак не стижу очекиваном брзином.
"Комисија ради свој посао и он није завршен. Надамо се да ћемо успети да кажемо не само своју већ и реалну истину о деловању надбискупа Степинца током Другог светског рата. Наше је да прикупимо доказе, а не знамо како ће друга страна на то реаговати", навео је патријарх српски Иринеј.
Ватикан је до сада објавио девет томова докумената која се односе на период Другог светског рата. Седамдесетих година, међутим, пажљиво је изабрано шта ће бити објављено. Историчари који су позвани да помогну у раду Комисије надали су се да ће сада ипак моћи да виде нешто више.
"То је оно што је скоро било речи у јавности да нису сви обећани архиви отворени, у ствари и јесу или нису да тако кажем, зато што ту постоје разне административне препреке. Мада су са највишег места у Римокатоличкој цркви дата одобрења да приступе архивима, али то је још нешто што је суочено са бројним тешкоћама", објашњава Милан Кољанин, виши научни сарадник на Институту за савремену историју.
Рад Комисије, па и одлука Ватикана да евентуално прогласи Степинца за свеца, могла би да утиче на односе Српске православне и хрватске католичке цркве, а затим и на односе две земље. Познаваоци сматрају да ипак неће битно утицати на политику Ватикана према Балкану.
"Остаје чињеница да је Римокатоличкој цркви у целини и Ватикану као држави врло важно да се преко Србије приближи Русији. То је био и остао њихов дугорочни циљ и мислим да овај један међукорак, та могућа канонизација Степинца, није нешто што утиче на тај дугорочни развој догађаја", сматра Владета Јанковић, некадашњи амбасадор Србије у Ватикану.
Први састанак Комисије одржан је у Ватикану прошлог јула и тада је предвиђено да ће она завршити посао за годину дана. Последњи сусрет требало би да буде одржан у Риму, када би требало да буде донет закључак од кога зависи и хоће ли Ватикан прогласити Степинца за свеца.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар