Кркобабић: Оживаљавамо српско задругарство
Министар без портфеља задужен за регионални развој Милан Кркобабић најавио је оживљавање српског задругарства и да ће у наредне три године у 500 великих села у Србији бити формирано 500 задруга.
"Држава Србија ће учествовати у формирању тих задруга са једном врстом помоћи до 50.000 евра. То ће бити довољна средства да се покрену кључне ствари, да се уложи у основна средства и да се заокружи процес производње", рекао је Кркобабић у Палати "Србија" на скупу "Пролећно окупљање задругара Србије".
Планирано је да почетком маја буде отворен конкурс који ће трајати до 1. октобра, а максималан износ помоћи за оснивање нових задруге биће шест милиона динара, а постојеће 12 милиона динара.
Средства нису намењена за измиривање старих дугова, нити за обртна средства и појединична газдинства, већ искључиво за задруге и конкретне инвестиције – од животиња до савремених линија за прераду, најављено је на том скупу.
"Задруге ће бити за оне који се баве сточарством, ратарством, воћарством и слично – од мини-сирана, хладњача", рекао је Кркобабић новинарима.
Најавио је да ће бити измењен Закон о задругама, а све како би поново оживео дух задругарства и поново био доминантан у Србији.
Министар је рекао да је проблем у томе што су садашњи закон из 2015. писали људи који "никада нису видели њиву или стају" и да су само преписивали нека законска решења.
Кркобабић је нагласио да је циљ да се оживи српско село тако што ће се млади вратити на село.
"Учинићемо све да ово не остане мртво слово на папиру", поручио је Кркобабић додајући да су се зато окупили кључни људи задругарства Србије – Задружни савез Србије, Задружни савез Војводине, низ регионалних задружних савеза, директори земљорадничких задруга, општина и Владе Србије.
Он је рекао да су симболично најавили оживљење задругарства у "васкрсној недељи", како би ударили нове темеље задругарства у Србији и подсетио да је задругарство или "за друга" било симбол Србије још од 19. века.
"Неко је некад узео задружну имовину и земљиште, успели су да приватизују задружну својину, иако је она легитимни облик својине као што државна, приватна, задружна", нагласио је Кркобабић.
У свету 800 милиона задругара
Према његовим речима у свету данас постоји 800 милиона задругара у 750.000 задруга, а у Србији сада постоји око 1.500 земљорадничких задруга.
"Хоћемо да мењамо институционални оквир, хоћемо да поправљамо постојеће и доносимо нове законе који ће омогућити нормално деловање задружног покрета у Србији, хоћемо да вратимо имовину и земљиште и да судови раде свој посао и да се врати све како је било, ни више ни мање", нагласио је министар.
Он је рекао да то није само земљорадничко већ и омладинско и студентско задругарство, али и стамбено и свако друго задругарство.
"Као да смо заборавили колико се данас тешко долази до квадратног метра стамбеног простора, заборавили на стамбено задругарство. Данас елитно насеље Бежанијска коса, а то насеље је направила стамбена задруга 'Металац' и да је тако утемељено. Хоћемо стамбено задругарство које ће омогућити учешће локалних самоуправа тако што ће омогућити земљиште, иницијативу младих и предузећа у којима раде, банака са повољним кредитима", рекао је Кркобабић.
Поручио је да хоће и штедно-кредитно задругарство како би све то финансирали јефтиним кредитима.
Кркобабић је нагласио да САНУ подржава данашњи скуп задругара и да очекује да се све кључне научне институције укључе у тај пројекат.
Најавио је да ће следеће скупове одржавати на селима – њивама воћнацима, виноградима и у стајама.
"Покушавамо данас да бринемо за малог и обичног човека у Србији", поручио је министар.
Према његовим речима, први пројект ће бити прављење хладњаче "Облачинска вишња" у општини Мерошина, како би се изградио бренд Облачинске вишње.
Кркобабић је додао да ће Министарство пољопривреде бити спона за земљорадничким задругарством, Министарство грађевинарства спона са стамбеним, Министарство трговине са услужним задругарством.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар