Шарганска осмица подсећа на славно време парњача
Од укидања пруге уског колосека, од Београда до Сарајева, 1974. године, у заборав тоне велики подухват изградње железнице која је из основа променила живот краја кроз који је пролазила готово пола века. Двадесетак километра обновљене Шарганске осмице, подсећа на то славно време парњача, а споменик српском војнику, над тунелом, на самој граници, сведочи о ратовима и државама чији су интереси повремено спајали и раздвајали народе.
Делом непознатог вајара, из времена пре Првог светског рата, Србија је желела да обележи границу са Аустроугарском царевином, чију круну граничар гази десном ногом, док левом руком показује ка Србији.
Али када је српски део пруге завршен и кип постављен, 1924. године, нити је било царевине, ни границе, већ се живело у заједничкој држави. Граница ће опет бити успостављена, крајем двадесетог века, па српски војник сада раздваја Србију и Републику Српску.
Немци су га уклањали и оштећивали неколико пута – исто то су радили и 1992. године муслимански екстремисти. Ипак, преживео је два светска рата, три државе и три друштвена система и остао изнад тунела 53 сањајући возове чак и онда када су железничке шине зарђале.
Аустроугарска је, иначе, пругу до границе са Србијом, завршила 1906, повезујући источну Босну са Сарајевом, и кажу да је сваки њен метар коштао килограм злата. Злато се помиње и током градње на српској страни, када краљ Александар, свестан напора у пробијању стеновитог Шаргана, нуди грам злата за грам камена, јер је ова пруга и за Србију, била стратешки важна веза са морем.
"Београд–Сарајево била је главна магистрала. Радила ју је Аустроугарска, али углавном због пљачке капитала", каже Мићо Богдановић из Мокре Горе.
"Што се тиче те границе, ми нисмо имали никаквих проблема. Што се тиче прелаза, тамо-вамо. Они одоздо и ми одавде, то се сматрало комшилуком", каже Славко Богдановић из Мокре Горе.
Ћира је свој пут завршио 1974. године, да би 2003. поново кренуо, али само као туристичка атракција Шарганске осмице. Организује се и путовање до Вишеграда, повремено, јер су прагови дотрајали, а писак локомотиве тада прене људе дуж пруге, а сигурно и старог граничара над тунелом.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 3
Пошаљи коментар