Економско оснаживање Ромкиња – пут ка бољем животу
Дан Рома је прилика и да се укаже на њихов тежак положај, јер где год да живе муче их исти проблеми. У Србији има помака у побољшању њиховог положаја, међутим, да би се проблеми брже решавали, тврде надлежни, неопходна је већа подршка и цивилног друштва, организација, медија, али и припадника ромске националности. У Србији, према последњем попису, живи 147 хиљада припадника те националне мањине, а међу њима, најугроженије су жене.
Власница предузећа за сакупљање отпада Нергиза Алишановић је почела с једном малом пресом. Углавном су, каже, радили ручно. Као награду за успешно пословање у рециклажи, од ОЕБС-а је добила нову пресу и данас, каже, дневно може да преради и до тону и по материјала. Када би добила помоћ државе, каже, купила би камион и виљушкар. Посебан проблем, каже, јесте нелојална конкуренција.
"Уплаћујемо све порезе и доприносе и имам тридесетак сакупљача, које сам са јаким поверењем стекла тако што смо указивали поверење једни другома и омогућили опстанак и неку зараду", каже Нергиза Алишановић.
Од посла у којем је пронашла своју шансу, живи цела њена породица. Колико су, међутим, Ромкиње заиста економски оснажене, говори и податак да од укупног броја запослених Рома само четвртина су жене. Углавном обављају слабо плаћене послове.
"Имала сам сазнања да, и када су спремне да раде, систем када их види и када види да су Ромкиње, нису сви спремни да их прихвате. Чак смо имали ситуацију да послодавац хоће да их запосли али онда ми као грађани, када дођемо и када желимо да имамо одређену услугу које оне пружају и када видимо да су Ромкиње, нисмо увек спремни да нам оне буду те да нам пружају услуге које су нам потребне", каже заменица заштитника грађана Гордана Стевановић.
Запошљавање Рома био је приоритет Владе у претходној години. На јавни позив, у оквиру пројекта европске подршке за инклузију Рома, највише се пријавило Ромкиња, власница приватних фирми.
"Охрабрује чињеница да се на јавни позив од 249 пријављених предузећа гогово две трећине налазило у власништву Ромкиња. Kроз пројекат је подржано 17 предузећа, купљена је опрема од 375 хиљада евра која треба да помогне бољем и ефикаснијем обављању послова и оно што је свакако важно је да је за 60 припадника ромске мањине обезбен стални посао", каже директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић.
Кочница запошљавању је и низак образовни ниво Ромкиња, које се рано удају и прекидају образовање већ у основној школи. У неформалним насељима, подаци су заштитника грађана, само 15 посто девојчица упише средњу школу.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар