Београд, један од најбољих центара за промену пола

На Конгресу у Београду стручњаци из европских земаља - лекари, психолози, социолози и правници, али и особе које су промениле пол. Хелена је оперисана прошлог маја.

"Некако је после операција та подршка појачана. Ваљда су људи видели да неко ко је искрен и иде до краја да се створи рол-модел, да буде пример другима. Ја сам стално по медијима, не зато што хоћу. Мало је транс особа спремних да изађу и причају о проблему", каже Хелена.

Јован из Црне Горе каже да је медицински део технички део, и да је био најлакши, док су, каже, социјални контекст и системска дискриминација најтежи.

У Београд годишње дође и до 80 пацијената из иностранства, а та процедура кошта их од 4.000 до 10.000 евра.

У Србији, када већи део трошкова сноси држава, пол мењају пацијенти који добију сагласност Стручне комисије за лечење трансродних поремећаја.

Драгана Дуишин из Кабинета за трансродна стања КЦС-а каже да је раније 10-12 пацијената долазило на психолошку и психијатријску процену, а сада се тај проценат постепено повећава 20,30 и чак 50 посто.

Прошле године их је било 36 који су ушлли у процес дијагностике, а ове године је већ 16 паццијената у процесу дијагностике, наводи Драгана Дуишин.

Мирослав Ђорђевић, хирург Дечје клинике у Тиршовој, наводи да је, према њиховој статистици, број особа које су урадиле конверзију гениталија из једног у други правац "отприлике подједнак".

Јоз Мотманс, члан Борда Европског удружења за транссексуалну медицину, каже да је најважнија размена искустава и како трансродним особама помоћи у њиховој транзицији.

"Некада смо на клиници у Белгији годишње радили највише 20 операција, прошле године било их је 10 пута више, а истраживања показују да се ти људи после операције много боље осећају", каже Мотманс.

Да мозак каже једно, а тело показује друго, трансродне особе осећају још у најранијем детињству, најчешће између четврте и пете године.