Чији је наш Андрић?
Свет неколико дана полемише о Бобу Дилану, а Балкан неколико деценија о Иви Андрићу. Најпознатије светско признање добио је пре 55 година, и остао једини овдашњи нобеловац. Зато и не чуди што практично од распада Југославије, траје и спорење: "Чији је наш Андрић?" Последње у низу изазвала је најава прве хрватске биографије Иве Андрића "Господар приче", коју потписује академик Крешимир Немец.
Планирана је за Загребачки сајам, који је после Београдског, али већ и сама најава књиге и интервјуи њеног аутора отворили су питање: да ли хрватски академик преслободно тумачи детаље из Андрићеве биографије?
"Њему су фратри били занимљива тема и то видимо и у Приповеткама па и у Проклетој авлији. Та прича са Павелићем је, међутим, чиста будалаштина", каже писац Владимир Кецмановић.
Кецмановић, који је романсирао један део Андрићевог живота, наглашава да велики писац није говорио о својој вероисповести, али да је националну припадност уписао у личну карту.
"Андрић је сам себе посрбио, тако да ми у том погледу немамо потребу да нешто доказујемо. Једино што треба реаговати на неке покушаје које Хрвати евентуално буду имали, као што раде са Теслом, да у међународној јавности Андрића представљају као свог – на то треба реаговати", каже Кецмановић.
Иво Андрић је тачка сусрета јужнословенских народа, сматра професор Тихомир Брајовић, познавалац Андрићевог живота и дела. Писци, каже, имају нацију, па тако и Андрић, мада он превазилази уске границе балканских држава.
"Андрић је писац који у извесном смислу све то узима у обзир и обједињује и иде изнад тога не само својом уметничком вредношћу него и својим схватањима. Неко је добро рекао да је Андрић најшири писац у јужнословенском корпусу", каже Брајовић, који је професор на Филолошком факултету у Београду.
Балкан је мало подручје за такву књижевну величину, па не чуде и поједностављена тумачења. Не треба их се плашити, из чијег год пера да долазе.
"То несумњиво као и оно што се десило деведесетих година, кад је Андрић поново актуелизован у светлу свог писања о анимозитетима и афинитетима између јужнословенских народа и култура обновило интересовање за његово дело – тако и ово. Ствар је у томе што је Андрић заиста класик модернизма и српске и других јужнословенских књижевности. То не може да науди класику и не може да скине чак ни позлату с његовог дела. Може само да отвори нова читања", наводи Брајовић.
Уместо страха – можда је боље читање Андрићевог дела. Што може да буде и препорука за Сајам који је пред нама.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 11
Пошаљи коментар