Без подстицаја и правила за градњу традиционалних еко кућа

Слике родног краја Зоран Станојевић оживео је у свом дворишту, у београдском насељу Браће Јерковић. За разлику од комшија одлучио се за кућу без ПВЦ столарије, стиропора и грађевинских лепкова и изградио кућу у моравском стилу.

"Хтео сам да задржим традицију српске куће, да се вратим коренима, да направим кућу са четири воде са тремом, славском великом собом, озидану каменом у приземљу, све оно што је стара српска кућа некад имала. Нисам се покајао - јесте скупље, али то се за наредни период врати", рекао је инвеститор Зоран Станојевић.

Поред моравске, традиционалној српској кући припадају и брвнара, војвођанска, шумадијска кућа. Заједничка одлика им је да су еколошке. Граде се од камена, черпића, глине... Конструкција је дрвена а зидови испуњени блатом.

"И савремене анализе су показале, говорим о енергетској ефикасности, да такав зид од 12 центиметара, традиционални, енергетски је ефикаснији од уобичајеног глиненог блока од 19 центиметара, малтерисаног с обе стране. То је један парадокс који нисмо очекивали", каже архитекта Тихомир Обрадовић из Народног градитељства.

Традиционална градња, кажу стручњаци, чува енергију и због тога што прати климатске и географске одлике поднебља. Више таквих кућа допринело би не само туристичкој понуди, већ и бољој урбанистичкој уређености.

"Ви не можете да зидате у Немачкој, иако је то ЕУ, у Рајни - на пример грчку кућу, него морате кућу из те области чак не можете ни из дела Немачке, него морате баш из те области. Код нас може све", каже Славољуб Закић из Удружења Традиционалне српске куће.

У Србији не постоје субвенције за оне који се одлуче да своју кућу граде на еколошки начин. Године 2012. осмишљен је пројекат традиционалне српске куће који је требало да олакша посао онима који се одлуче на овакав начин градње. Иако је иза пројекта стала држава, он није заживео.

У Министарству грађевине кажу да је пројекат био добар, али да су средства намењена њему 2014. преусмерили на санацију штета од полава. Припремају стратегију архитектонске политике која би требало да унапреди еколошку, односно традиционалну градњу.

"То ће свакако бити један документ поред стратегија које ће се бавити унапређењем енергетске ефикасности у зградарству, а кроз то ћемо онда радити и на акционим плановима који ће можда моћи да направе одређене подстицаје на средства и субвенције за људе који се баве еколошком изградњом. Примера ради, бетонске куће трају око 50 год просечно док ове куће изграђене од традиционалних материјала трају и до 300 година", каже Јованка Атанацковић из Министартва грађевине.

У Министарству не планирају обавезујућа правила о начину градње, већ кажу да ће еколошку градњу промовисати кроз едукацију и систем подстицаја.