Берлин негира тврдње Зелених да Србија није сигурна земља

Дојче веле подсећа да су Србија, Македонија и БиХ стављене на листу земаља сигурног порекла 2014. године, а годину дана касније су истој листи придружени Албанија, Косово и Црна Гора.

То значи, наводи се у тексту, да службеници немачког Уреда за миграције и избеглице захтеве за азил дошљака из тих земаља од почетка сматрају "очигледно неоснованим" и о њима одлучују, односно одбијају их, по убрзаном поступку.

Посланици Зелених до данас се нису помирили са том одлуком па траже да Савезна влада, у складу са препорукама ЕУ, сада поново размотри стање у тим "сигурним земљама порекла" и тим поводом су Влади у Берлину упутили обиман упитник.

Фолкер Бек и Луизе Амтсберг, посланици Зелених задужени за миграциону, односно избегличку политику, који су у среду затражили од власти да скину Србију и БиХ са листе сигурних земаља, тврде да је "сврставање Србије у земље сигурног порекла било и остало погрешан сигнал, јер је стање људских права у Србији и даље нестабилно".

У одговору на 60 питања о Србији, немачка влада поручује да стање људских права у Србији генерално одговара међународним стандардима, да је дискриминација забрањена Уставом, да су усвојени бројни закони који штите људска права те да је контрола укотвљена у институцији заштитника грађана.

Према сазнањима званичног Берлина, нема доказа да је нека етничка, религијска или социјална група у Србији систематски дискриминисана или прогоњена, нити да државни органи неку групу циљано остављају без заштите закона, наводи Дојче веле.

Немачка влада, међутим, напомиње да се у српској јавности непромењено могу уочити задршке и предрасуде према припадницима одређених мањина, као што су Роми, Албанци и Бошњаци.

"Постоје појединачни физички и вербални напади против верских група, као и вандализам. Приметне су и антисемитске радње и ширење одговарајућих написа", наводи влада у одговорима, позивајући се и на последњи извештај омбудсмана према којем је његова канцеларија примила 16 притужби због "повреде верских права".

Према сазнањима немачке владе - која на том пољу махом потичу од УНХЦР-а - 80.000 Рома живи у "неформалним насељима" која Србија треба да легализује како је предвиђено Акционим планом за поглавље 23 приступних преговора са ЕУ, а тренутно, како наводи, има 600 таквих дивљих насеља са више од 100 становника.

Што се тиче социјалних група, немачка Влада наводи да су "према извештајима невладиних организација у Србији чести случајеви породичног насиља које је усмерено против жена и деце, а тврди и да је у Србији широко распрострањена хомофобија.

На питања Зелених о стању у медијима, немачка Влада указује на извештај ЕУ из прошлог новембра према којем "у Србији још нису остварени услови за пуно коришћење права на слободу мишљења", при чему, како наводи, знатан проблем остаје економска зависност медија од оглашавања.

"Упркос реформисаном законодавству на овом пољу и даље је мањкава транспарентност власничке структуре медијских предузећа. Ови фактори ограничавају фактичку независност и контролну функцију медија и воде аутоцензури", одговара немачка Влада Зеленима, наводи Дојче веле.