Српски војници у мултинационалним операцијама

Отварајући панел о већем учешћу цивилних експерата у мировним операцијама у оквиру Шестог Београдског безбедносног форума, Штрбац је нагласила да Србија даје значајан допринос очувању мира у свету, између осталог, учешћем у мултинационалним операцијама.

Како је прецизирала, припадници Министраства одбране и Војске Србије су у току претходне године, учествовали у 11 мултинациналних операција, од чега су седам под мандатом УН и четири војне опрације ЕУ.

Она је, међутим, оценила да досадашњи ниво учешћа Србије у мултинационалним операцијама није довољан ако се има у виду чињеница да данас свака четврта особа у мисијама УН цивил.

"Веома смо заинтересовани да у наредним годинама повећамо наш допринос", поручила је Штрбац.

Она је додала да се у мултинационалне операције упућује посебно припремљено особље што узрокује да у свим операцијама представници Србије буду препознати као одлични војници и професионалци у свом послу.

У оквиру војних контигената, како је навела, Министарство одбране ангажује и део цивила, односно војних службеника, који се најчешће ангажују као део санитетског или помоћног логистичког особља.

"Као чланица УН наша земља је привржена ситему колективне безбедности И спремна да допринесе глобалној стабилности. Она то чини како кроз деловање на сопственој територији, тако и кроз учешће у операцијама ван наших граница, које за циљ имају очување међународног мира и безбедности", поручила је Штрбац.

Истраживачица Београдског центра за безбедносну политику Маја Бјелош рекла је за Танјуг да је тај центар у сарадњи са Норвешким институтом за спољне послове и регионалним партнерима из Албаније, Македоније, Хрватске, БиХ и Црне Горе настоји да помогне држави да изгради функционалан систем како би слала цивиле у мировне мисије широм света.

"Имамо искуство слања професионалних војника, официра и полиција у мисије УН И ЕУ, али је сада више фокус на то како да допринесемо да, поред војске и полиције, цивили узму учешће у мировним операцијама", рекла је Бјелош.

Према њеним речима, то је важно имаћу у виду све конфликте који се дешавају у свету, а природа тих конфликата није више једноставна.

"Војна сила је добра када желимо да зауставимо конфликт, ватру, војне сукобе. Међутим, немогуће је решити бројна питања која следе после конфликта и зато војска није увек добар одговор на кризу и не пружа добро решење шта да радимо након конфликта", указала је она.

Треба, како каже, сагледати како цивили могу да се укључе кроз изградњу полиције, реформу сектора безбедности и реформу правосуђа.

Главни аналитичар Центра за мировне студије у Хрватској Гордан Босанац поручио је да није није оптимистичан у вези са будућношћу цивилних капацитета јер, како каже, трендови иду у супротном смеру, односно ка повећању војних капацитета.

Према његовим речима, ратови су променили своју нарав и док је, како је у шали рекао, "пристојан рат" некада трајао четири године, сада траје по 12, 13 година и не види им се крај, као на пример у Сирији.

"То показује како војна решења немају више адекватан одговор на те изазове. Војска је важна да заустави и направи примирје, али пуно више би требало улагати у врсту цивилне експертизе, људе који спремни ући у конфликтна подручја, који могу тамо радити и ослањати се више на цивиле него на војну структуру", рекао је Босанац.

Он истиче и да је највеће неразумевање земаља што не виде цивилне капацитете као алат спољне политике.

"Када шаљете цивиле у неку мисију, успоставићете билатералне односе са том земљом. Након цивила и цивилних капацитета, могу уследити неке државна трансакције", рекао је Босанац наводећи да ће бити лакше после срађивати са земљом која се "показала" у време оружаног сукоба него са оном која није.

С њим је сагласан шеф међународног тима за развој капацитета при центру за међународне мировне операције у Немачкој Себастијан Дворак, који је оценио да цивилне капацитете треба користити као оруђе за спољну политику.

Он је нагласио да су конфликти у свету данас комплексни и имају различите узроке, а многи од тих узорака се могу решити дугорочно само са цивилним средствима, уз помоћ експерата.

Као пример навео је велику мисију ОЕБС у Украјини, где постоји потреба за цивилним ангажовањем.