Концентрација радона у Србији у границама просека ЕУ

Током Националне кампање мерења концентрације радона која је била спроведена током 2015. и ове године подељено је 6.000 детектора и резултати су показали да је у 87 одсто станова и кућа у којима су вршена мерења, концентрације радона у очекиваном опсегу у односу на постојеће законске препоруке и у складу с типом изградње објеката.

Директор Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења и нуклеарну сигурност Србије Слађан Велинов рекао је да је код 4.137 мерења утврђено да радона има испод законом прописаног нивоа за годишњу концентрацију тог гаса за новоизграђене објекте, а која је 200 бекерела по метру кубном.

"Код 479 мерења или 10 одсто свих мерења, утврђена је концентрација радона између 200 и 400 бекерела по метру кубном колики је законски прописан ниво за годишњу концентрацију тог гаса за већ постојеће објекте", казао је Велинов.

Веселинов је нагласио да је код око три одсто мерења или у 158 објеката измерена концентрација радона већа од 400 бекерела по метру кубном, док је код свега 0,3 одсто свих измерених објеката или њих 14 њих утврђене високе концентрације радона од преко 1.000 бекерела.

Велинов је навео да је максимално измерена концентрација радона на једном мерном месту била 4.335 бекерела по метру кубном.

Према подацима Агенције за заштиту од јонизујућих зрачења, на територији Србије се није издвојила ни једна област с високом концентрацијом радона, док се регион Зрењанина, Смедерева и Пожаревца убраја у оне са средњом вредношћу тог гаса, а Крагујевац и Пирот у регионе са најниже забележеним концентрацијама.

Наведено је и да су Национална кампања мерења концентрације радона која је била спроведена од октобра 2015., до априла 2016. подржали Међународна агенција за атомску енергију и Министарство пољопривреде и жаштиту животне средине Србије, а да су резултати детектора који су били дељени за мерење очитавани у овлашћеној лабораторији у Шведској.

Најављено је и да ће ове акције мерења концентрације радона, који је како су рекли други по значају узрочник добијања рака плућа, одмах после пушења, односно који је одговоран за три до 14 одсто случајева обољевања од те болести, бити настављена и у будућниости у Србији, а њоме ће бити обухваћене куће и станови у регионима где нису вршена мерења, али и радне просторије, школе и вртићи како би се препознала радна места с повећаном концентрацијом тог гаса.

Планирано је и да се током јесени организује долазак стручњака из те области, како би грађевинским стручњацима у Србији биле представљене методе и начини смањења концентрације радона у постојећим објектима и приликом градње нових.

Радон је природни радиоактивни гас без боје мириса и присутан је у многим материјалнима одакле може да доспе у животну средину. Највеће концентрације тог гаса налазе се у приземном слоју атмосфере.

На отвореном простору концентрација радона је ниска, али у затвореном може бити веома висока. У организам улази респираторним путем.