Шабић: Заостајемо у односу на европске стандарде

Како је истакао повереник Родољуб Шабић, на представљању извештаја на скупштинском Одбору за људска и мањинска права и равноправност полова, откако је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја ступио на снагу бележи се континуирани раст обраћања поверенику и захтева за слободан приступ.

"Када је реч о резултатима поверника успешност након жалбе је 96 одсто, што је ретко добар проценат, али питање је шта се крије у оном малом проценту и како је могуће да неко не поступа, иако то мора да чини по закону", рекао је Шабић.

Повереник је објаснио да постоје два механизма да се неко примора да достави информације од јавног значаја – новчаном казном или да Влада интервенише и примора тужено тело да достави информације.

Истакавши да јавна предузећа, примера ради, лако плаћају пенале, јер је јавни новац у питању, а не лични, Шабић је навео податак да је једно јавно предузеће платило 2015. чак четири милиона динара казне јер није желело да достави тражени податак.

Када је реч о Влади Србије, додао је Шабић, ни она не чини ништа како би се тражене информације доставиле, због чега је нагласио да би о томе требало да се поведе расправа у Скупштини Србије.

Говорећи о нормативном аспекту, Шабић је рекао да је Закон о слободном приступу информацијама од јавног значаја један од најбољих у свету, али да је потребно уредити одређене сегменте, попут питања одговорности.

"Неко ни после четири године није процесуиран јер надлежно министарство није покренуло прекршајни поступак", рекао је Шабић.

Повереник је додао и да су у правни поредак Србије уведене институције нотара и извршитеља, односно физичких лица са јавним овлашћењем, па да није прецизирано да ли повереник има надлежност у односу на њих, или у односу само на њихове организације и удружења.

Када је реч о области заштите података о личности Шабић је рекао да је ту ситуација знатно сложенија и лошија, указавши на податак да је 2009, када је закон ступио на снагу, поверенику поднето 80 жалби, док је 2015. број захтева поверенику износио око 2.500.

У разговору са члановима одбора, повереник је навео и чињеницу да се тој институцији чак и државни органи жале једни на друге и да је до сада добио више од 100 таквих жалби.

Шабић је подсетио да је закон усвојен 2008, да је стратешки документ донет тек 2010, и да се од тада ништа није догодило.

"Тада је речено да ће акциони план бити донет за три месеца, а ево већ је 2016. и ништа се није догодило", рекао је Шабић.

Повереник је подвукао да је потребно израдити нову стратегију и акциони план, како би био донет нов закон о заштити података о личности, пошто је постојећи "пун рупа и није у складу са Уставом".

"Треба и преиспитати ту постојећу стратегију из 2010. јер се свашта променило у Европи и свету од тада, а затим донети акциони план и почети с његовим извршењем", рекао је Шабић.

Констатујући да је број од 2.500 захтева поверенику показатељ постојања проблема, председник Одбора Мехо Омеровић рекао је да је управо зато потребна подршка тог тела изради стратегије.

Омеровић је додао и да је "ван сваке памети" да се за непоступање по захтеву повереника казна од 200.000 динара плаћа новцем грађана, а не личним новцем.

"То ћемо морати у наредном периоду да регулишемо", рекао је Омеровић.

Омеровић је додао и да о данашњем извештају повереника неће бити гласања већ ће тај документ и расправа о њему, као и о извештајима заштитника грађана Саше Јанковића и поверенице за равноправност Бранкице Јанковић, представљати само помоћ Одбору да лакше донесе закључке, а које ће доставити Скупштини Србије.