Четири милиона грађана Србије живи у дијаспори
У Србији живи мање од осам милиона становника, док четири милиона наших грађана живи у дијаспори, истакла је министарка задужена за питања популационе политике Славица Ђукић Дејановић.
Ђукић Дејановић је, отварајући међународну научну конференцију "Савремене миграције становништва: нове перспективе и изазови", навела да је неопходна сарадња са грађанима који живе у дијаспори.
"Чињеница да желе да постигну циљеве када оду из Србије, али и да увек имају и комуникацију са земљом порекла добар је мост да размишљамо како да радимо на програмима повратка оних који могу да дођу или да нађемо могућности за сарадњу са мигрантима који су напустили Србију", рекла је Ђукић Дејановић.
Поручила је и да ће се у свом ресору бавити дијаспором, спољашњим, али и унутрашњим миграцијама, као сегментом популационе политике.
Говорећи о унутрашњим миграцијама, министарка је рекла да смо сведоци да у Србији неразвијене средине остају празне, јер људи одлазе у веће центре из економских разлога, те да је велики проблем депопулација неких подручја, попут Црне Траве и Бабушнице.
Упозорила је да је Републички завод за статистику, на основу података из 2011. године, проценио да наредни период неће никако бити корак напред на плану популационе политике, већ евентуално покушај да се задржи и усмери негативан тренд.
То је разлог за упозорење и позив на спремност и ангажман, пре свега за струку која треба да да одређене идеје, рекла је министарка.
Као проблем навела је и чињеницу да из Србије одлази све већи број образованих, што је додатни разлог да наука и струка, у оквиру истраживачких пројеката и знањем дају подстицај влади и министарству које се бави популационом политиком.
"Желим да конференција изнедри много или колико год је могуће више теза које ће бити и прагматичне и практичне и које ће се уклопити у став владе да демографија и популациона политика изискују посебан политички приступ, или боље рећи политичку вољу", рекла је Ђукић Дејановић.
Подсетивши да је деведесетих година услед масовних принудних миграција у Србију дошло ближу 700.000 људи из земаља бивше Југославије, министарка је рекла да је њихов статус готово изједначен са осталим грађанима, али да је потребно још да се ради да би интеграција била потпуна.
"Ово доживљавам као почетак сарадње Владе Србије са институцијама које се баве науком и већ имају изванредне резултате", поручила је министарка учесницима конференције.
Данас и у наредна два дана учесници скупа "Савремене миграције становништва: нове перспективе и изазови" имаће прилику да представе радове и резултате истраживања о тој теми.
Према речима декана Географског факултета Дејана Филиповића то је прилика да се сазна и дискутује како ићи у корак са савременим трендовима у области миграција и географије становништва, али и о новим приступима и методологијама, јер је питање становништва и његовог развоја важан аспект развоја друштва, па тиме и Србије.
"Појмови територијалне дистрибуције становништва, депопулација у одређеним делова Србије, популациона експанзија у већим градовима и процес старења становништа представљају велики изазов и без сумње приоритетне стратешке теме за државу", поручио је Филиповић.
Конференцију организује Географски факултет Универзитета у Београду, а коорганизатори су САНУ, Министарство унутрашњих послова, Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Комесаријат за избеглице и миграције и Међународна организација за мигранте.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 1
Пошаљи коментар