Прва првостепена пресуда у корист узбуњивача у Новом Саду

Подаци су саопштени су на састанку представника Министарства правде, УСАИД-а, суда и портала Пиштаљка.

Владимир Радомировић из Пиштаљке, описао је случај у Новом Саду где је узбуњивач била Марија Беретка запослена у градској инспекцији, која је била премештена на слабије плаћено радно место јер је открила да се, онима који имају утицај због функције или новца, казне за непрописно паркирање изречене скривају, односно не наплаћују.

"Пријавила је случај прво интерно, па после и полицији. Када се обратила суду, судија је одбио привремену меру - да је врати на старо радно место, уз образложење да полиција није овлашћени орган за истраживање тог случаја, што је врло чудно", навео је Радомировић.

Међутим, после текста Пиштаљке о том случају судија је променио став према узбуњивачу и донео првостепену пресуда којом је утврдио, не само да је према Марији Беретки послодавац предузео штетну радњу, већ и да су начелници инспекције пред судом лагали, испричао је Радомировић.

"Мислим да је ово револуционарна пресуда у Србији јер је суд утвдио да представници извршне власти лажу пред судом, али то сведочи и да је не само узбуњивачима потребна подршка јавности већ и судијама који суде у случајевима који могу бити од утицаја на нечије политичке или фианнсијске интересе", нагласио је он.

Овај случај незаконитости са паркинг казнама међутим још није добио свој епилог пред тужилаштвом и судом.

Према речима Радомировића, 12 привремених мера које су судове пружули узбуњивачима за протеклих годину је солидан број и значи да је овај Закон о заштити узбуњивача заживео.

Међутим, како је навео, има случајева где су судови одбијали привремене мере уз јако чудна образложења.

"У случајевима када су одбијане често се радило о великим организацијама где узбуњивач ради, као што су државна предузећа или државни органи или велике приватне комапније", навео је Радомировић не желећи да спекулише да ли је у тим случајевима било притисака на суд.

Према подацима који су представљени на састанку, у београдским судовима има више од 100 предмета покренутих по Закону о узбуњивачима, а у Нишу и Новом Саду по пет или шест.

Државни сектетар у Министарству правде Радомир Илић рекао је да Министарство не може да буде незадовољно резултатима прве године примене закона, подсећајући да је то први закон у Србији који регулише судску заштиту запосленог који пријављује корупцију код послодавца.

Он сматра да је потребно одређено време да би се догодила масовнија промена Закона и било више узбунивача - да се људи осмеле да пријављују незаконитости, као и да се подигне свест о томе ко је узбуњивач, шта треба да уради, како да заштити себе и како да пријави корупцију.

Закон о заштити узбинивача усвојен је у децембру 2014 године а након што је 1.200 судија прошло обуку на Правосудној академији, у јуну 2015. почела је и његова примена.

Први узбуњивач који је добио судску заштиту према овом Закону био је Милош Крстић који је открио корупцију у једној основној школи и Младеновцу. Он је враћен на посао одлуком Вишег суда у Београду.