Компликована процедура за пријаву повремених радника
Гуча, роштиљијада у Лесковцу, Купусијада у Мрчајевцима - добра су забава за посетиоце, али и прилика да, иако на само неколико дана, незапослени раде и зараде. Међутим, многи од њих раде непријављени.
Док су неки послодавци спремни да ризикују да их инспекција рада казни, други, због папира потребних за пријаву, одустају да ангажују преко потребну помоћ. Из Министарства рада најављују да би систем куповине ваучера, за који најављују да би требало да се користи од следеће сезоне, послодавцима могао да олакша ту процедуру.
Око 100.000 гостију у три дана традиционално дође да проба купус из земљаног лонца у Мрчајевцима. Чини се добра прилика за угоститеље да, бар на кратко, ангажују испомоћ и пруже прилику незапосленима да зараде. Србољуб Ракетић из Чачка за то, ипак, није имао рачуницу.
"То су моји стални радници који раде код мене 10 година и имају уговоре све по закону. Не знам када ћу ангажовати нове раднике, то још није регулисано законом", каже Србољуб Ракетић, угоститељ из Чачка.
Како сада ствари стоје, да би ангажовао конобара, кувара или на пример продавца шећерне вуне на тезги на неколико дана, послодовац мора да прође исту процедуру као да ангажује радника на неодређено.
После склапања уговора о привремено повременим пословима, мора да га у ПИО фонду, електронски или на шалтеру, пријави на обавезно осигурање. Уколико се догоди да му, на пример киша, украде предвиђене дане за зараду, мора поново да попуњава образац и одјављује радника.
"Процедура је компликована када неко у кратком року од два или три дана треба да се унајми већи број људи, да се у том једном дану обави неки посао. Ако ви треба да попуните 30, 50 образаца, макар и електронским путем", објашњава Драгољуб Рајић из Мреже за пословну подршку.
И зато су многи спремни да ризикују да их казне инспекције. Процедуру би требало да олакшају ваучери пореза и доприноса које би послодавци унапред куповали и користили када им затреба додатна радна снага. Иако, за сада, радна група за припрему Закона о сезонском запошљавању ту могућност предвиђа само за сезонце у пољопривреди, размислиће, кажу, да их прошире и на туризам и угоститељство.
"На овај начин се радницима обезбеђује заштита на раду, односно безбедност и здравље на раду и омогућава им се да остваре свој радни стаж за време које су провели на сезонском раду, ту наравно добија и држава", истиче помоћник министра рада, запошљавања, борачких и социјалних питања Зоран Лазић.
Стручњаци упозоравају – и до сада је добрим решењима и технолошким новинама требало дуже време да заживе у пракси. Зато очекују да ће и ову прво да користе само велике компаније. Оцењују да би мањи порези и доприноси за сезонце смањили и рад на црно.
"Ми сада имамо апсурдну ситуацију да они који су запослени негде другде, ако их послодавац унајми да раде привремени и повремени посао још два или три сата код њега, он плаћа мање пореза и доприноса него за лице које је незапослено и онда имате једну ситуацију да послодавци нису стимулисани да незапослене запошљавају", додаје Рајић.
Систем ваучера у Хрватској успешно функционише већ четири године, а само прошле године је искоришћено више од 450.000 ваучера. Тај систем је код суседа загарантовао и минималну дневницу која се усклађује сваке године.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 2
Пошаљи коментар