Кад река промени судбину људи

После готово пола века од пресељења старе Текије на ново место, успомене из детињства некадашњи капетан речног брода Димитрије Солдатовић, не заборавља.

"Ја сам рођен ту, у старој Текији. Када прођем поред моста и гледам где ми је била кућа, када опадне вода, срце ме боли за тако нешто", каже Димитрије Солдатовић.

Старо насеље, у коме је пре изградње Ђердапа живело око 1.700 људи, данас лежи на 45 метара испод површине Дунава.

Река је променила судбину људи и недалеко од Пирота, поред данашњег Завојског језера. Велико клизиште је прорадило 1963. године, па је потопљено некадашње село Завој.

Тог фебруара Радио Београд је јавио да брдо које је почело да клизи прети да прегради реку Височицу и потопи село са 500 кућа. Фотографија новинара пиротске Слободе обишла је свет.

Јелка Тошић из Завоја се сећа да јој је кућа била на средини села.

"Дали су чамце, мобилисали војску, дошла је милиција", прича Јелка Тошић.

У инсерту из филма о потопу села Завој, чији је сценариста Крсто Шканат, види се потопљено село и војници који помажу мештанима.

На дну Завојског језера, осим кућа, остали су нови мост, школа, црква.

Војислав Минић, сведок потапања села, каже да су људи, када је језеро већ било формирано, пливали до цркве од које се само звоник видео.

"Улазили су кроз прозорче у звонару и звонили су, а жене које су стајале на обалама говориле су: 'Ено, зазвонише нам звона'", сећа се Минић.

Истраживач традиционалне културе пиротског краја Драгољуб Златковић сматра да су излазак из Завоја и потоп имали и добру страну, "јер су се Завојци спасли беде у којој су живели, јер их је на малом простору живело много".

"Подигли су нове куће и почели су да се школују", каже Златковић.

А када је пре три деценије због изградње бране језеро испуштено, из воде су изронили кровови кућа села Завој, кога на географским картама нема јер је сада на дну језера дубоког 60 метара.