Како до национализоване имовине на Дедињу

Наследници старих власника земље на Дедињу чија је имовина национализована 1945. траже њен повраћај пред Агенцијом за реституцију. Сматрају да су додатно оштећени Законом о планирању и изградњи из 2009. године. Интересовање јавности привукли су плацеви које је откупио Слободан Милошевић и плац на коме је сазидана кућа Пека Дапчевића.

Вељко Гутић, један од наследника Милутина Станојевића, трговца из Зајечара, бори се, како каже, са ветрењачама да очува оно мало имовине која је остала иза његовог прадеде. После национализације, остављено им је право коришћења над имовином. Међутим, један њен део, тј. плац на Дедињу, држава је седамдесетих експроприсала за изградњу резиденција.

"Проблем је настао деведесетих година када је било откупљивање по станарском праву. Они су тада постали власници стана. После тога, 2009. су стекли право на окућницу, да постану власници и земље, припадајуће земље. Ми се сада споримо око овог другог плаца који није изграђен на који они сада полажу право", објашњава Гутић.

Наследници Станојевића, носиоца Албанске споменице и почасног конзула Јапана, своје право више од деценију траже пред надлежним судовима, али без успеха.

Сада решење виде пред Агенцијом за реституцију.

"Имовина која је стечена спорним прописима као што је Закон о конверзији, планирању и изградњи, где је државна својина пренета без икакве накнаде, па макар то било и неким законом, док се не оцени уставност таквих прописа од стране Уставног суда, не може бити спорна за враћање у реституцији", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.

Приликом реституције, пракса показује, најмање уређена област је грађевинско земљиште.

Због нерешених имовинских односа и великог броја судских спорова, у Агенцији, како кажу, не могу да решавају предмете.

"Постоји једна огромна сива зона где се не зна тачно шта је откупљено – да ли је са кућом, станом откупљено и грађевинско земљиште и колики је опсег грађевинског земљишта и у том делу би можда морао да се промени наш закон да би била јаснија правила приликом враћања имовине", сматра директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић.

Плацеви на Дедињу који су без икакве надокнаде мењали власнике само су мали део онога где је држава остала кратких рукава.

У Агенцији кажу да би изменама Закона о реституцији у делу који се односи и на грађевинско земљиште већу корист имала држава.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 23. април 2026.
14° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом