Београдски дијалози о мигрантима у Србији

Ове године поднето је 4.140 захтева за реадмисију, изјавио је на Трећим београдским дијалозима министар Александар Вулин, оценивши да је главни изазов по том питању јачање локалних самоуправа како би могле да задрже грађане да не одлазе из земље.

Вулин је рекао да се, кад је реч о реадмисији, односно добровољном или присилном повратку у Србију особа које неосновано бораве на територији неке дрžаве, често у први план ставља националност и број људи који се враћају у Србију, али да је то погрешно, будући да је најважније питање како Србија да ојача локалне самоуправе и обезбеди такав живот за грађане да не пожеле да оду из земље.

"Ни бројеви ни националност нису најважнији, важно је зашто људи одлазе и шта да урадимо да се то не догоди, да се овде осећају добро или да, када се врате, немају разлог да поново оду", рекао је Вулин.

Он је навео да свако ко има пашос и држављанство Србије може и треба да се врати у земљу, а да ће ће држава учинити све што може да им омогући добар живот.

Прецизирао је да је од почетка године поднет захтева за реадмисију, а да је до сада прихваћено 3.504 захтева.

Наводи да је влада донела акционе планове и организовала све институције које се баве тим питањем, те нагласио да очекује помоћ међународне заједнице по том питању.

Вулин је захвалио немачкој влади, која је обезбедила шест милиона евра за ојачавање локалне инфраструкуре, школа, вртића, болница у сиромашним општинама, које имају највећи број људи који одлазе у иностранство И враћају се у Србију.

Подсетивши да ће држава обезбедити смештај тим људима парче хлеба, здравствену заштиту и пакете грађевинског материјала, али и подстицаје за запошљавање, министар је приметио да се људи из реадмисије ретко одлучују да узму те подстицаје.

"Најважније је како ојачати локалну заједницу да прими људе из реадмисије, да им пмогући да почну да раде, да се финансирају на основу свог знања и образовања”, нагласио је Вулин.

Он је рекао да постоје и примери добре праксе, те да предузеће из Немачке запошаљава људе из реадимсиије, који долазе из те земље. Нагласио је и да је 80 одсто захтева за реадмисију управо из Немачке.

Вулин је рекао да Србија не мозе сама да реши то питање, те да је веома важно да међународна заједница решава тај проблем, као и проблем глобалних миграција.

"Веома је важно уједначити ниво социјалних давања у земљама где се обично одлази, јер ће у оној мери у којој одлазак јесте економски исплатив, нама бити теже да објаснимо људима да не одлазе", рекао је Вулин.

Додао је да мигранска криза и непостојање јединственог одговора на њу не смањују број захтева за реадмисију, те да ће све теже бити да се објасни зашто је могуће да економски мигранти из Пакистана добију могућност да остану у некој земљи ЕУ, а да то не могу они који у западне земље долазе са Балкана.

Дитман: Само један од 1.000 захтева за азил реши се позитивно

Амбасадор Немачке у Србији Аксел Дитман изјавио је да је у тој земљи проценат броја позитивних одговора на захтеве за азил из Србије мањи од 0,1 одсто, односно да један од 1.000 подносилаца азила из Србије у Немачкој и добије азил.

Дитман је, говорећи о мигрантима из Србије и њиховој реинтеграцији, рекао да је важно доћи до одговора на питања шта Немачка и Србија могу заједно да учине како би људима који се враћају омогућли интеграцију, али још важније шта урадити да они виде перспективу у Србији и да је не напуштају.

Наводећи да у Немачку најчешће одлазе најслабије групе грађана, пре свега Роми, Дитман је рекао да је Немачка посебно анагжује на том проблему, те да је и државни министар за Европу Михаел Рот, који борави у посети Србији, разговарао о томе са невладиним организацијама из Војводине.

"Дајемо посебан политички значај том питању, али и велику финансијску помоћ", рекао је Дитман и прецизирао да је Немачка са три милиона евра финансирала различите пројекте како би се у ромских неформалним насељима у Србији омоућило боље снабдевање водом и како би се побољшао живот Рома.

А раст се, приметио је, може омогућити само ако најслабији нађу место у друштву. Он је додао да је Немачка у претходних неколико година са више од 1,6 милијарди евра, кроз сарадњу са српским партнерима реализовала неколико пројеката ради обезбеђивања водоснабдевања, грејања у у ромским насељима.

"Немачка ће Србију блиско подржавати у свим изазовима и напорима, као партнера, као што јој пружа подршку на њеном њеном путу ка ЕУ", подвукао је Дитман.

Подсетивши да је прошле године покренут програм Немачко-српског форума, он је рекао да је његова идеја управо да се дискутују питања која се у посебној мери односе на две земље.

"То не значи само питање миграната из Србије, не само питање отићи или остати, већ и питање повратка, како ће они који се враћају, подносиоци захтева за азил, какве проблеме имају кад се врате и какве су им шансе за запослење", рекао је Дитман.

Истакао је да се у том погледу треба пре свега концентрисати на регионе где су приходи ниски и побољшању инфраструктуре у општинама које су посебно погођене избегличком кризом, те да по том питању Немачка и Србија блиско сарађују.

Дитман је рекао и да постоји сарадња са српском и немачком привредном комором, као и са привредницима, за унапређење струковног образовања.

"Ту се ангажујемо у руралним областима, и радује нас што смо за више од 15.000 ученика понудили атрактивно окружење за учење, како би они видели будућност у Србији", рекао је Дитман.

Он је додао да Немачка пружа допринос оставрењу владиног приоритета, а то је подршка предузетништвум, ангажоцањем у јачању финансијског сектора, али и приликом додељивања кредита малим и средњих предузећима, која су, како је рекоа, важна јер стварају радна места.

"Питања останка или одласка су врло слојевита и заједно ћемо морати да покушамо да пронађе одговоре на њих и сигуран сам да ће дијалог у остветљавају овог питања оредстављати даљи корак и да ће бити врло продуктиван", закључио је Дитман.

Чадеж о мерама за интеграцију повратника

Председник Привредне коморе Србије Марко Чадеж каже да држава мора да развије систем економске и социјалне интеграције повратника, у чему је важан сегмент отварање могућности за њихово запошљавање. 

Чадеж је рекао и да држава мора да пружи одговоре на изазове интеграција држављана који су враћени или ће бити враћени у оквиру процеса реадмисије, те нагласио да ће ПКС бити активан партнер у том процесу.

Наводећи да је око 65 одсто повратника у Србију чине Роми, Чадеж је рекао да је зато важно развити систем њихове економске, социјалне и образовне интеграције кроз израду образовних карата, али и кроз програме њихове доквалификације и отварање могућности запошљавања јер они морају бити укључени у тржиште рада.

Сматра такође да је потребно спровести анализу образовног нивоа, профила и квалификација повратника, јер су, навео је, многи од њих провели више година у Немачкој и постоји могућност да одмах дођу до радног места.

Потребно је, каже Чадеж, да пословна заједница анализира које су потребе за радном снагом.

"Морамо усмерити све потенцијале на развој инструмената како би се повратници нашли на тржишту рада, како бисмо их повезали са послодавцима, и то је сегмент рада који ПКС може да преузме", рекао је Чадеж.

Навео је да ПКС по том питању сарађује са колегама у оквиру европске асоцијације привредних комора, те да су препознали низ мера које је потребно развијати за интеграцију повратника. 

Трећи Београдски дијалози ове године баве се проблемом миграција и одрживе интеграције миграната у Србији, а организује их Форум Србија Немачка у сарадњи са Београдским фондом за политичку изузетност, а у склопу Немачко-српске иницијативе за одрживи развој.