Србији неопходан закон о правима детета

Пред почетак школске године, повереница за заштиту равноправности реаговала је у случајевима угрожавања права ромске деце у једној предшколској установи у Србији и земунској основној школи. Каже да су такви случајеви данас спорадични, али тврди да и даље постоје отпори инклузивном образовању, посебно што нема довољно услуга подршке.

"Углавном су то услуге педагошких асистената, личних пратилаца или недостатак услуге плаћања превоза од куће до школе, за децу која на то имају право", наводи Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

У тежем положају од осталих су деца с интелектуалним потешкоћама, кажу упућени чак и у односу на друге особе с инвалидитетом.

"Лишавање пословне способности аутоматски, заиста, већ деценијама траје и то је остало као једна од кључних законских одредби које би требало ускладити са чланом 12 конвенције УН", објашњава чланица Савета за права детета Светлана Влаховић.

Бољи и квалитетнији приступ дискриминисане деце правди, захтева усклађивање домаћег законодавства са међународним стандардима.

Невена Вучковић Шаховић истиче да закон о правима детета још није у парламенту, иако постоји нацрт који је прошао две јавне расправе и процену Савета Европе, наводећи да тај акт од 2011. године стоји у фиоци.

"Пре три године усвојен је протокол који даје право деци да се жале комитету УН за права детета. Комитет притужбе детаљно испитује и даје свој суд да ли је у конкретном случају поштована конвенција. Седамнаест земаља је усвојило тај протокол, међу њима су и три европске – Немачка, Албанија и Црна Гора. Волели бисмо да га и Србија усвоји", објашњава Нуола Мол, заштитник права детета у међународном праву.

Због непостојања координационог тела, где би се доносиле заједничке одлуке о дечјим правима, бављење тим питањима тренутно зависи од добре воље независних тела. За почетак се препоручује да се установи посебна институција заштитника права детета.