Ђуровић: "Цвета" кријумчарење миграната

Ђуровић је истакао да се миграција није зауставила и да балканска рута функционише у свом пуном обиму када је у питању кријумчарење, као и да је дозвољена рута доприносила да се кријумчарење сведе на најмању могућу меру.

"Међутим, са првим забранама и покушајима да се заустави миграција људи, сви они су похрлили у руке кријумчара", указао је Ђуровић.

Такође, наводи да све то треба добро испитати, успоставити евиденције, ред, регистрацију, да би се онда видело ко је заиста укључен у то, ко није и ко је заиста избеглица, а ко жели да се окористи на штету својих сународника или сапутника.

"Држава се бори да сузбије кријумчарење, али свака рестрикција попут ограде, или онога што сада раде Мађари, где дневно пропуштају само 15 људи, доводи до тога да су кријумчари једина опција", указује Ђуровић.

Објашњава да су то људи који имају претходно криминално искуство или људи који виде велику, огромну корист у свему томе и просто размишљају да остану неко време у Србији.

Ђуровић истиче да они не презају ни од чега, да су то људи суочени са огромном коришћу и новцем.

"Не либе се ни да затворе људе, да их претуку, да насрну и на домаће грађане. То се на терену види свакодневно, видимо да кријумчарење цвета, да су, поред домаћих грађана укључени и мигранти и тражиоци азила, неки, којима би можда у поступку и следио азил, што значи да сви виде у томе једну лукративну делатност", оцењује Ђуровић.

Према његовим речима, важни за кријумчарење су сами мигранти, односно они који познају језик, околности, боравили су овде, било кроз азилну процедуру, или су већ можда осуђивани и у затвору.

"Они су веза и спона између домаћих кријумчара и ових несретних људи који им хрле у руке, желећи што пре да се домогну Мађарске. Сви су фокусирани у том правцу и самим тим лак плен за кријумчарење", рекао је Ђуровић.

Нагласио је да је процесуирање кријумчара врло компликовано, имајући у виду да су потребни сви могући докази, сведочења избеглица, потребно је да их ухвате како чине кривично дело.

Међутим, указује да ту напори не смеју да изостану и да мора да се пошаље јасна порука свакоме ко жели да искористи избеглице.

"Потребна је јача сарадња и између организација на локалу које пружају помоћ избеглицама, избеглица, припадника МУП-а и представника центара за социјални рад", наглашава Ђуровић.

Директор Центра за заштиту и помоћ тражиоцима азила закључио је да кријумчари представљају пошаст против које се сви морају борити и то кроз регистрацију, евиденцију избеглица, њихово смештање по центрима на азил, а не, како истиче, на улици, те кроз активнији рад социјалних служби.