Прво Савет за науку, па конкурс за научне пројекте

Срђан Вербић је рекао да без формирања Савета никаква одлука неће имати легитимитет и да није битно шта о конкурску мисле људи који су запослени у министарству.

"Нама је сада после обарања конкурса битно да национални Савет за науку и технолошки развој да своје мишљење за било који следећи конкурс, условима конкурса и расподели средстава", рекао је Вербић након доделе докторских стипендија.

Стипендије за докторске студије добило је 200 најбољих академаца, а министар Вербић поручио је да је неопходно да се повећа број доктора наука у привреди, и да је сада тај број занемарљив.

Вербић је рекао да ће доктори наука добијати месечно по 32.000 динара нето наредне четири године и да је тај износ као и 2008. године и да нису успели да га повећају.

"То је једини фонд који подржава младе научнике, а мислим да је неопходно да отварамо и друге фондове. Млади људи који имају идеје треба да буду препознати и од приватног сектора", нагласио је Вербић.

Он је додао да је данас пракса, која није за похвалу, да се најбољи студенти запошљавају на матичном факултету, те да је потребно да високо образовање ради више за потребне друштва у целини.

"Нама су ти најбољи потребни на неким другим, можда мање успешним местима, који ће ти млади људи покренути и учинити их успешнијим", каже министар просвете.

За стипендије 200 доктора наука из буџета Министарства просвете биће издвојено 233 милиона динара ове године, а ту стипендију до сада је примило 2.036 најбољих студената.

Студент стипндиста Милош Марковић рекао је да се осећа привилегованим што је добио стипендију, али да би свако од њих више волео да примају плате, него да добијају стипендије.

Он је указао на горући проблем најбољих у Србији, а то је проблем запошљавања.
"Захвални смо на стипендији која је значајна, али је привремено решење", рекао је Марковић и додао да је оправдано поставити питање када ће држава узети ствар у своје руке и и најбоље научнике ставити у службу Србије.

И Сандра Стаментовић каже да је стипендија велика част и обавеза и да је крајње време да се схвати да знање није роба коју треба извозити. Она каже да ће се ипак трудити да каријеру настави у родном Лесковцу и да се нада да ће наука добити заслужено место у друштву.