Вештачки зглоб више није нужан

У Србији на операцију кука и колена чека око 19.000 људи. Да ли су они сви кандидати за вештачки зглоб - то је била и кључна тема о којима су прво разговарали највећи стручњаци те области медицине са колегама са Института Бањица.

"Причали смо о оштећењу колена, које је потенцијално решење код младих и активних пацијената са посебним стадијумом артрозе, а у циљу одлагања потребе за тоталном артропластиком колена", рекао је Матео Денти из Универзитетске болнице у Милану.

Има и мишљења да се век зглоба може продужити и без уградње вештачког. Решења у неким случајевима даје повратак старим, али значајно унапређеним техникама.

"Уосталом, деценијама иза нас корективне остеотомије су у пределу колена биле једино решење за дегенеративне промене. Онда је крајем 20. века дошла ера вештачких зглобова и они су се почели уграђивати свима... Данас знамо да не треба претеривати са тим. Ми смо се вратили њима и почели смо поново да радимо оно што смо некада учили и радили", објашњава Зоран Башчаревић, в. д. директора Института "Бањица".

Да осим вештачких зглобова постоје и друге методе које ће дати исти ефекат и сачувати зглоб, потврђују и ортопеди из Словеније.

"Проблеми, који нису баш у неком хроничном степену, могу се решити са комбинацијом непротетичких операција - значи, стабилизацијама, корекцијама положаја, да се искористи зглоб, онај део који је још добар, да се избегну компликације", рекао је Рихард Требше из Ортопедске болнице Валдолтра у Љубљани.

А ако су лекари проценили да је вештачки зглоб третман избора пацијенти не треба да брину - добиће најквалитетнији имплант, баш као и у свету. На Институту Бањица намеравају да се светским стандардима приближе и по условима у којима пацијенти бораве, што потврђују радови на одељењима који су у току. У томе ће им помоћи средства која су за ту намену добили од државе.