Када ће и како бити решено питање заштићених станара?
Закон о становању чека формирање новог скупштинског сазива. Његовим усвајањем требало би да се, после седам деценија, реши проблем заштићених станара који су после Другог светског рата, као закупци, усељавани у приватну својину на неодређено време, као и оних грађана који живе у задужбинама и фондацијама. Иако је рок за решење тог питања 10 година од усвајања закона, у Мрежи за реституцију тврде да је држава има станове у које заштићени станари одмах могу да се уселе.
Ранко Ћинкул скоро две деценије покушава да дође до своје куће на Дедињу, у којој две породице живе као заштићени станари. Његовој породици кућа је одузета после Другог светског рата, а Ранко, иако поседује власнички лист, у њу не може да се усели.
"Године 1996. је извршена деекспропријација овог стамбеног објекта ја сам поново постао власник дедовине и порез на имовину плаћају заштићени подстанари", каже Ранко Ћинкул, власник куће на Дедињу.
С друге стране, заштићени станари имају другу врсту проблема.
"Радио сам у предузећу и нисам могао да добијем одговарајући стан зато што смо имали решено стамбено питање под знацима навода", каже Бранко Балковић, заштићен станар.
"Плаћам порез на имовину иако то није регулисано и занима ме шта ће сутра бити са нама", истиче Александар Бокан, такође заштићен станар.
Колико је заштићених станара у земљи, још се не зна, само у престоници их је око 1.400, а остале локалне самоуправе тек треба да доставе спискове Министарству грађевине.
"Надамо се да ћемо у следећем кораку заједно са републиком уз примену новог закона о становању који ће бити донет решити питање људи", каже Славица Савчић из Секретаријата за имовинско-правне послове у Београду.
Да сазна колико је заштићених станара, држава не мора да чека евиденције општина. Те податке може да добије и од Пореске управе.
"Обвезник јесте заштићени подстанар јер има опорезиво право закупа на период дужи од једне године или на неодређено време али у суштини у питању су одредбе закона о становању које регулишу статус заштићеног подстанара и односа закупа који је он конституисао са државом", каже Славица Гвоздић из Управе прихода Београда.
Из Мреже за реституцију подсећају да је за решавање статуса заштићених закупаца важна политича воља јер држава у власништву има велики број станова.
"Ако узимамо у обзир да само једно предузеће Дипос користи велики број станова, онда нема ниједног разлога да се управо ти станови које користи Дипос и постоје као вишак, ако су данас неспорно државна својина, употребе за решавање овог проблема без неких великих законских промена и оног што је најважије од свега без новца", каже Миле Антић из Мреже за реституцију.
У Закону о реституцији пише да ће статус закупаца на неодређено време бити решен Законом о становању.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 5
Пошаљи коментар