Павле Бакић, последњи српски деспот

У Шумадији се вековима преноси казивање о Павлу Бакићу који је живео и столовао подно планине Венчац код Аранђеловца. Пре три године археолози су открили зидине које су мештани назвали Дворине, сматрајући да су то остаци двора деспота Павла Бакића из 16. века.

Народ подно Венчаца и Букуље с поносом прича да је деспот био велики јунак, честит и учен човек. Говорио је пет језика али се, каже народно предање, краљу Фердинанду Хабзбуршком са којим се борио против Турака, поносан што је Србин, обраћао само на матерњем језику.

Павле Бакић се борио за ослобађање Шумадије и Србије од турских завојевача, али је са српским ратницима бранио и Беч и Европу од отоманске најезде. За војничке заслуге он и његова браћа добили су велике поседе на подручју јужне и средње Словачке.

Краљ Фердинанд је 20. септембра 1537. године повељом доделио Павлу Бакићу титулу деспота, иако није био ни у каквој родбинској вези са српским деспотима. Њему је дата та титула као способном, заслужном и популарном старешини, достојном да буде на челу свих Срба.

Павле Бакић је погинуо као јунак 12. oктобра 1537. године, у бици код Горјана у близини Осијека, на славонској земљи, а његову главу Турци су однели на бедеме Стамбола.

Обелиск од буковичког гранита у Дворинама подигли су чланови удружења грађана „Павле Бакић". На месту где су некада була његова утврђења чланови Удружења и туристички посленици Аранђеловца планирају да подигну реплику деспотових двора из 16. века.