Сатер: Мора да постоји правни оквир о регулацији ријалитија

Шеф Мисије ОЕБС у Србији Петар Буркхард оценио је на скупу у Београду да у Србији постоји изражена потреба да се добију одговори на непримерене медијске садржаје.

Рекао је да је квалитет програма на телевизији често "упитан и неконзистентан", као и да је тај проблем нарочито изражен у ријалити програмима.

"Најпроблематичнији аспект у овој области је емитовање непримереног садржаја за децу. Комерцијалне телевизије са националним покривањем имају важну улогу у обезбеђивању медијског плурализма. Ово се огледа кроз њихову обавезу да обезбеде понуду квалитетних и разноврсних садржаја. На жалост сведоци смо тренда у коме ријалити програми заузимају велики део програмске шеме на штету других садржаја укључујући и термине када су доступни деци", рекао је Буркхард.

Према његовим речима, Регулаторно тело за електронске медије је једно од најважнијих тела на медијској сцени јер има улогу у дефинисању и поштовању стандарда, а може и да утиче и на креирање медијске политике и културолошке матрице у друштву.

Буркхард је рекао да је потребно да регулатор има висок степен одговорности и савесности да би остварио своју улогу.

Истакао је да је забрињавјајуће што је посебним законским решењима финансијска независност РЕМ-а доведена у питање, као и то што Савет РЕМ-а ради у непотпуном саставу.

Бурхард је рекао да је потребно амандманима изменити закон и именовати све чланове РЕМ-а.

Експерт за медијске политике и регулацију Тим Сатер рекао је да је у Србији велики проблем то што регулаторно тело нема право да изриче финансијске санкције ријалити програмима.

"Чињеница да регулаторно тело не може да изрекне казну ограничава његове моћи", рекао је Сатер на округлом столу "Регулација ријалити програма".

Сатер је навео да када је реч о регулацији ријалити програма мора да постоји јасан правни оквир који треба да се примењује, као и санкције.

Указао је да се правила морају поштовати ако постоје, а ако нису добра да се морају мењати.

Сатер је рекао да регулаторно тело мора да буде независно, како од државе и индустрије медија али и да има ауторитет, односно, да буде "перципирано као непристрасно".

Навео је да би пружаоци медијских услуга могли међусобно да координирају и да донесу интерну класификацију, односно, кодекс поступака, који би се односио на процедуру гарантованог саветовања, јавност уговора који потписују учесници, правила за ангажовање малолетника, да се ограничи изолација учесника, провера и одабир учесника, забрана учесника лица чија је репутација негативна.

Правни саветник РЕМ Љубиша Кувекаловић рекао је да је 2006. године емитован први "Велики брат" у Србији и додао да ријалити програме који се приказују у Србији одликује све што одликује такве програме у свету.

"Оно што им се најчешће замера је да се учесници најчешће експлоатишу, чак се према њима поступа на понижавајући начин. Изражено је непристојно понашање, вербално и невербално насиље. Публицитет задобијају особе које не завређују такав публицитет, које су неталентоване, неке и са лошом прошлошћу, чак и са криминалном", рекао је Кувекаловић.

Рекао је да је упитна и веродостојност онога што се приказује у таквим програмима, односно, колико је све то спонтано.

"Регулаторно тело се од 2009. суочавало са тим изазовом. Изрицане су мере, постојале су одређене препреке у регулаторном смислу. Донесена су и посебна правила. Забрањено је емитовање ових садржаја уживо и предвиђена су посебна правила за обележавање. То је трајало до 2014. када је донет нови Закон о електронским медијима, који је предвидео категорије неприкладне за малолетнике - 12, 16 и 18", казао је Кувекаловић.

Додао је и да је усвојен и Правилник о заштити права малолетника.

Кувекалвић је оценио да је у ситуација Србији кулминирала када су три медијска пружаоца услуга почела да емитују ријалитије.

Према његовим речима, изречене су и две опомене, седам упозорења и једна привремена забрана емитовања.

В. д. председника Савета РЕМ-а Горан Петровић рекао је да већ неколико година постоји огромна "друштвена парница" која се води због нечега што се зове "ријалити".

"У тој парници дошло је до врло комичних сцена где они који су били сведоци сада су постали тужена страна. Многи који су били судије тражили су своја изузећа, проширили су се тужбени захтеви и у једном тренутку се поставља питање, сви ми који вољно или невољно учествујемо у тој друштвеној парници, да ли је права тема? Да ли су то ријалити? Да ли постоји нешто важније од тога? Да ли је ријалити последица нечега?", запитао је.