Милојевић: Судови радили добро, решено више предмета

Судови у Србији су у току прошле године решили 300.000 предмета више него у 2014. години, иако су примили у рад пола милиона више предмета, рекао је председник Врховног касационог суда (ВКС) Драгомир Милојевић представљајући Годишњи извештај о раду судова за 2015. годину.

"Судије су у просеку радиле добро и улозиле су максималан напор да се реши велики број, посебно старих предмета. Очекујем да и у наредном периоду раде напорно како би се повећала ефиканост у раду", рекао је Милојевић на конференцији за новинаре у ВКС.

Он је притом истакао да се у наредном периоду мора више радити на јачању независности и одговорности судства јер, како је навео, "одговорност без независности своди судство на владину агенцију".

"Јачањем одговорности и независности ће се повећати и ефикасност, а самим тим и доступност грађана правди", нагласио је председник ВКС.

У контексту пооштравања дисциплинске одговорности судија, Милојевић је напоменуо да је број дисциплинских пријава повећан у последњих шест година чак 20 пута.

У току 2010. поднето је свега 55 дисциплинских пријава, наредне године 175, затим 2012. године 476 пријава, 2013. године 540 пријава, 2014. 940 пријава и у току прошле године чак 956 пријава.

По тим пријавама 2012. је разрешен један судија, 2014. разрешене су четири судије, а прошле године двоје судија, навео је Милојевић и напоменуо да су судије кажњаване и другим мерама као што су опомене или привремено одбијање одређеног износа од плате.

Милојевић је представио податке према којима је у току прошле године укупно у раду судова био 4.973.951 предмет, од чега је решено 2.087.332 предмета.

Према његовим речима, од укупног броја нерешених предмета, 1,7 милион су извршни премети, од којих се 800.000 односи на комунална потраживања.

Наводећи да извршна материја оптерећује судове, председник ВКС је изразио наду да ће нови Закон о извршењу и обезбеђењу (ЗИО), чија примена почиње 1. јуна, знатно растеретити судове и да ће велики број предмета бити завршен преко извршитеља или на други начин.

Милојевић је указао да према новом ЗИО повериоци имају обавезу да се у року од три месеца изјасне да ли и на који начин желе да се њихово извршење спроведе, а уколико то не учине у датом року сматраће се да су одустали од свог потраживања.

Тада ће предмет бити обустављен и сматраће се решеним, навео је председник ВКС указујући да су Јавна предузећа као повериоци веома неактивини у поступку извршења и коче решавање предмета, затрпавајући статистику непотребним бројкама.

Милојевић такође очекује да ће и прелазак надлежности за оставинске поступке са судова на јавне бележнике од маја ове године додатно растеретити судство.

Према нејговим речима, број предмета који су застарели није забријавајућ јер је њих навише било у основним судовима који се баве лакшим кривичним делима, нешто више од 800 предмета у свим судовима у току прошле године.

Председник ВКС, који је и председник Високог савета судства закључио је да су судови прошле године радили "врло добро, али и да увек може да се ради више".

Број коментара 1

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 14. мај 2026.
19° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом