Балканска рута избеглица – од сузавца, преко зида до помоћи

Европа и свет у предстојећем периоду суочиће се са све више избеглица. Зима отвара нове изазове и за Србију и за друге транзитне земље. Шта може да уради цивилно друштво, а шта владе земаља Европске уније, била је тема регионалне конференције "Балканска рута и избегличка криза".

Неколико хиљада километара и неколико земаља избеглице дели до жељеног места. На том путу суочавају се са различитим политикама држава кроз које пролазе – од сузавца, преко зида до помоћи.

"Срећом нема проблема на изласку из земље. Наш највећи страх је био од затварања границе, да је Србија затворила границу, имали бисмо хуманитарну катастрофу", каже Зоран Дранговски из Македоније.

"Сматрам да би било потребно увести сигурне, заштићене коридоре којим би људи могли да долазе из кризних жаришта до ЕУ и кроз ЕУ. Чини нам се да ова заустављања на свакој граници на тај начин продубљују њихову трауму", каже Јулија Крањец из Хрватске. 

Конфликти на Блиском истоку добијају нове фазе, али не и крај. До тада бројна питања.

"Да ли ће земље Балкана постати крајња дестинација, уместо до сада транзитна станица?", упитао је премијер Александар Вучић.

Цивилном сектору захваљује на помоћи у налажењу људског пута у односу према избеглицама.

Премијер Вучић каже да жели да види модерну Србију као чланицу ЕУ, јаке привреде, помирену са собом и својом историјом, а онда и у миру са суседима и народима који нас окружују.

"Ако се размимоилазимо у правцима који воде до тог циља, мораћемо да разговарамо и заједно да се мењамо и учимо. Ако сам у стању да прихватим критику бројних организација цивилног друштва, морате и ви да прихватите да нисте баш увек у праву. То, признајем, још нисам чуо, али ваљда ћу и то чути", каже Вучић.

"Морам да кажем да уз уобичајене критике, које нажалост имам разлога да пречесто делим, у овој ситуацији органи Србије су завредели похвале. Пред нама су изазови, зима се приближава, треба обезбедити смештај, гардеробу, медицинску негу", каже заштитник грађана Саша Јанковић.

ЕУ још је без јединственог одговора. Пробаће да га нађе на још једном састанку у Луксембургу.

"Најважније је што ће транзитне земље, укључујући Србију, бити тамо. На том састанку очекује се да се створи један фонд и донесе заједничка декларација у вези са помоћи државама кроз које пролазе избеглице", каже Мајкл Давенпорт, шеф Делегације ЕУ у Србији.

До тада, Србија 90 одсто трошкова боравка избеглица сноси сама. Један избеглички дан кошта око 15.000 евра.